“The Beach Boys” su svakako jedan od najuticajnih bendova u istoriji popularne muzike, a početkom šezdesetih su uz “Bitlse” bili i najpopularnijii bend na svetu. Gotovo sve ono što su snimili u toj dekadi može se naći u bilo kom udžbeniku pop muzike, a “Pet Sounds” je i od strane kritike i publike odavno priznat kao jedan od desetak najvažnijih albuma ikada objavljenih .

A onda su došle tužne sedamdesete i očajne osamdesete. Nakon što njegovo remek delo “Smile” nije bilo objavljeno, samopouzdanje Brajana Vilsona bilo je potpuno skrhano i kombinacija mentalnih bolesti, droga i nezdravog načina života potpuno ga je udaljila sa trona najtalentovanijeg američkog pop kompozitora.

Istina, početkom sedamdesetih grupa je još i objavila nekoliko dobrih albuma, no i oni su bili ispod standarda na koji su nas “The Beach Boys” navikli. Ostatak grupe, predvođen “preduzimljivim” Majkom Lavom, osamdesetih godina odlazi u potpunu samoparodiju i sumnjam da je iko ko je pre tog vremena voleo “Beach Boys”, uživao u smeću koje smo čuli na pločama “The Beach Boys”, “Still Cruisin” ili “Summer in Paradise” (sem možda penzionera po američkim banjama).

Kako se prošle godine navršilo pola veka od osnivanja grupe, želja Majka Lava da unovči taj jubilej bila je jača od ponosa, a s obzirom da je bio svestan da će zaraditi mnogo više sa Brajanom nego bez njega, rešio je da nakon gomile međusobnih tužbi zakopaju ratne sekire i predloži (čitaj “moli”) Brajana da ponovo snime album zajedno.

Preporuka

share
share