Kada su se sredinom devedesetih godina upoznali Džimi Pejdž i Džef Bakli, sve je prštalo od emocija. “Led Zeppelin” je bila omiljena Džefova grupa i on ne samo da je znao da svira svaku njihovu pesmu na gitari, već je napamet znao bas deonice Džona Pola Džonsa, a za bubnjevima je kao od šale “skidao” svaki ritam Džona Bonama.

U nekoliko intervjua koje je dao par meseci pre njihovog prvog susreta, Pejdž je tvrdio kako je Džef najdarovitiji pevač i gitarista koji se pojavio u poslednje dve decenije. Imajući sve to u vidu, lakše je razumeti zašto su obojica sa suzama u očima pošli jedan drugom u zagrljaj kada su se prvi put videli.

Kada član benda koja je sinonim za rok muziku i neko ko važi za najvećeg gitaristu svih vremena tako emotivno reaguje na muzičara koji mu je po godinama mogao biti sin, čak i ako nikada niste čuli nijednu pesmu Džefa Baklija, samo taj podatak vam je dovoljan da razumete veličinu dara kog je posedovao mladi Bakli.

Preporuka

share

share