Motel Mirrors - In The Meantime [2018]
John Paul Keith i Amy LaVere su 2013. godine formirali Motel Mirrors, kao duet koji je nastao iz želje dvoje autora za stvaranjem originalne nove muzike, obzirom na komplementarnost njihovih pojedinačnih stilova. Te godine objavili su i istoimeni EP, koji je bio jako dobro primljen i kod publike i kod kritike. Projekat nikada nije bio ugašen, JPK i Amy su nastavili da povremeno na turnejama sviraju zajedno, vremenom su dodali i Willa Sextona u ekipu.
Obzirom da se John nakon sjajnog solo albuma Memphis Circa 3 AM, našao u privatnoj i kreativnoj krizi, pisanje novih stvari sa LaVerovom i Sextonom, pokazalo se kao rešenje za njegovu stvaralačku blokadu. Shawn Zorn je već svirao kao bubnjar sa Mirrorsima, tako da je ekipa za debi LP bila kompletirana.
Obzirom na gust raspored svirki na turnejama, trio je bio primoran da kompletan materijal pripremi za nedelju dana i da te pesme naredne sedmice snimi. Na taj način sve stvari su napisane u kuhinji Amy & Willa, polovina su autorske kompozicije, dok je duga polovina neka vrsta zajedničke saradnje. Jedina obrada je stari Western swing "The Man Who Comes Around", koja se razlikuje od ostalih i zvuči kao da je iz ere Velike Depresije. Ostatak albuma je zanimljiva mešavina honky-tonka, folka i rock and rolla.
Predivne harmonije među glasovima su jedna od stvari koje se naročito ističu na ovom LPju, John i Amy se savršeno dopunjavaju na "I Would't Dream of It" i “Remember When You Gave a Damn”. “Loving in the Morning” i "Paper Doll" podsećaju na Sun Records, Buddy Hollyja i akustične stvari Johnny Casha. Svako iz trojke ima mesto na kome "solira", LaVerova na "Things I Learned", JPK na "Let Me Be Sweet To You", dok je Sextonova bluzična "Do With Me What You Want".
Pesma koja se razlikuje od ostatka albuma je “Funerals in New Orleans”, jer nosi jaku ličnu poruku koja se odnosi na smrt prijatelja benda Josha Bentona. On je preminuo u toku pripreme ploče, pa mu je ona i posvećena, a tekst pesme opisuje dve žive svirke, jednu pre i jednu neposredno nakon njegove smrti.
In The Meantime je sniman u studiju Scotta Bomara, produkciju je radio Will Sexton. Sam materijal je snimljen pre gotovo tri godine, a ista ekipa je kasnije radila i na četvrtom solo albumu John Paul Keitha, koji je takođe objavljen 30. marta za Last Chance Records iz Little Rocka.
