NOTILUS - NOTILUS [2017]
Nema veće radosti nego kada se pronađe bend čiji se album vrti danima na repeat, dok ste istovremeno svesni svih mana i nesavršenosti istog, ali opet, u kome se prepozna to nešto neobjašnjivo što vas tera da okrenete još jedan krug, i lagano pojačavate volume na 10. Još veća je radost podeliti to sa istomišljenicima i poklonicima pristojnog zvuka, naravno, pod uslovom da niste uštogljeni idiot koju svu muziku ljubomorno čuva za sebe.
Tužno je što ovako nešto ni za sto godina neće da se pojavi u ovom jadu od društva, koje kao baštini kakvu takvu jazz tradiciju. Valjda zbog toga što bavljenje muzikom podrazumeva ne samo ideju već i rad na njoj, plus jednu vrstu opuštenosti, kada vas nije briga kako to nekome zvuči ako je ok onima koji tu muziku stvaraju.
Notilus je bend od pet renomiranih francuskih muzičara koji kombinuju energičan jazz i atmosfersku elektroniku. Sa pristojnom količinom nastupa na nekoliko francuskih festivala, ovaj kvintet predstavlja svoj debi album preko etikete Denovali u proleće 2017.
Veoma mudro sastavljeni repertoar varira od pozitivnih trombonskih i saksofonskih pogonskih delova sa dubokim osećajima za sofisticirane melodije do mirnijih, melanholičnih zvučnih slika, potom nazad na udarne i dinamične paterne. Ovaj album na trenutke zvuči kao nekakvo međugalaktično, retro-futurističko putovanje, opet, na drugo slušanje, podseća na crossover između jazz varijacija i Stranger Things soundtrack-a, ali prilično nepretenciozno, sa ironičnim i pozitivnim pogledom na sopstveni stvaralački rad.
Jako lepo je čuti kako elektronika i brass sekcija mogu da daju jednu skladnu muzičku celinu, bez namere da se dopadnu na prvo slušanje, uz jak utisak da originalna ideja nije bila stvarati muziku za liftove, tržne centre, i “produženi s mlekom” kafiće po centru grada. Album otvara kompozicija Tangerine, i taj početak na prvu nagoveštava sa čim ćete imati posla.
Sav taj retro sci fi ugođaj se nastavlja kroz Behind i Popcorn, dok stignete do numere Alien, Notilus vas je već uvukao duboko u svoj svet fino naštimovanih melodija. Ono što takođe krasi ovaj album je nekakav pozitivni osećaj; ni u jednom trenutku nemate ni jednu opterećujuću notu, niti jedne harmonije koja je višak, što je činjenica koja govori da se radi o zaista sjajnom sklopu muzičara koji su sopstvenu ideju sproveli do kraja.
Sa punom materijalnom i krivičnom odgovornošću moram da izjavim da se retko nalaze bendovi kao što je Notilus; pet iskusnih muzičara koji stvaraju sasvim pristojnu ambijentalnu i futurističku atmosferu , uz miks fine elektronike i jazz partitura. Mogao bih da pravim poređenja sa francuskom scenom devedesetih (St. Germain, npr), ali ovo je mnogo više od toga, ovo je jazz prilagođen vremenu u kome je nastao, kako muzički tako i produkcijski. Imaju preporuku kao vrata, još ako ih se neko doseti pa ih dovede na neki od festivala, bio bi to potez za sve čestitke.
