Foo Fighters - Concrete and Gold [2017]
Nakon tragičnog događaja koji je označio kraj jednog muzičkog perioda, Dave Grohl je bio poznat samo kao bubjar jednog od najvećih bendova u istoriji muzike, Nirvana. Sada 23.godine kasnije, Grohl je mnogo više od toga. Gitarsita, pevač, i autor pesama jednog od najvećih rock bendova danas. Naravno reć je o Foo Fighters.
Od svog osnivanja 1994.godine Foo Fighters su snimili 9 albuma, pri čemu je poslednji, upravo objavljeni „Concrete and Gold“. Tokom svoje karijere uglavnom su se držali proverenog recepta pravljenja albuma i hitova na njima. Na svakom albumu uspevali su da unesu taman toliko promena i novina, da zadrže fanove zvuka koji gaje od samog početka, a opet da ne zvuče preterano dosadno i već viđeno. Ako ste slušali njihove prethodne albume, posebno iz prethodne decenije, možete doći doo zaključka da pesme koje se nalaze, ponaosob na svakom od njih, teško bi se konceptualno uklopile u bilo koji drugi album.
Prethodni album „Sonic Highway“(2014) je zamišljen kao koncept album i na njemu je svaka od pesama snimljena u drugom gradu, i cilj je bio da se upravo uhvati atmosfera same lokacije na kome je nastala, pa je samim tim i najraznovrsnija mešavina stilova koju su Foo Fighters upotrebili na jednom albumu.
„Concrete and Gold“ je drugačiji. U celosti je snimljen u jednom studiju, što je prvi put još o albuma „One by One“ iz 2002.godine, i stilski zvuči mnogo ujednačenije nego njegov prethodnik. Prva pesma na album „T-Shirt“ postavlja ton ovog albuma i blago naginjanje ka prog rocku.
Foo Fighters su do sada u svojoj karijeri dokazali da su veoma sposobni da stvaraju velike hitove koji su stvoreni za koncerte pred punim stadionima. Iako na poslednjim albumima nemamo tako velike hitove poput onih sa početka karijere i pesama poput „Everlong“, „Learn to Fly“, „All My Life“ ili „Times Like This“, i na ovom, kao i na svakom prethodnom albumu postoji po nekoliko pesamam koje odskaču od svih ostalih i koje će biti savršen dodatak njihovom Greatest Hits albumu i koncertnim nastupima.
„Run“, „The Sky is a Neigborhood“ ili „La Dee Daa“, poseduju ono što je potrebno za stadionske hitove, snažne strove podvučene višeglasjem ili horom kao stvorene su za glasno pevanje na koncertima.
„Dirty Water“ je favorit iz senke na ovom albumu, jedna od onih pesama koja vem se uvuče po kožu tek nakon nekoliko slušanja, što obično nije slučaj sa pesmama Foo Fighters, sa kojima je uglavno jasno šta dobijata odmah na prvo slušanje. „Make it Right“ ima pomalo Queens of the Stone Age prizvuka u sebi, dok „Happy Ever After“ imala pomalo The Beatles atmosferu.