Fleet Foxes - Crack-Up [2017]
Vest da je početkom 2012. godine Josh Tilman napustio mesto bubnjara u Fleet Foxes iznenadila je mnoge ljubitelje muzike. Tillman je već iza sebe imao dosta solo albuma ali nikada nije ni bi blizu uspeha koji su postigli Fleet Foxes nakon dva objavljena albuma „Fleet Foxes“ (2008) i „Helplessness Blues“ (2011). Sredinom te godine Tillman se vratio na muzičku scenu kao Father John Misty i od tada objavi tri odlična albuma. Fleet Foxes i pre svega njihov frontmen Robin Pecknold su potpuno nestali sa muzičke scene. Pecknold se iz Sijetla preselio u Njujork kako bi završio studije na univerzitetu Columbia. Iako bend nikada nije zvanično stavio tačku na svoje postojanje, kako godinama nije nikakvih vesti o bilo kakvoj aktivnosti, delovalo je da će pauza možda biti na neodređeno vreme.
Prošle, 2016. godine, konačno je stigla vest da bend ponovo radi na novoj muzici. Fleet Foxes su sa svoja dva albuma, zajedno sa bendovima poput Grizzly Bear i Bon Iver nanovo redefinisali indie-folk muziku, i doneli joj momenat planetarne popularnosti, tako da je ova vest obradovala ljubitelje muzike širom sveta.
Nakon šest godina pauze Fleet Foxes se vraćaju na scenu svojim trećim albumom „Crack-Up“. Ako ste svih ovih godina pauze i čekanja priželjkivali novi album i nadali da će bend nastaviti na istom mestu na kome je stao sa „Helplessness Blues“ bili ste u zabludi.
„Crack-Up“ je najkompleksnije muzičko delo koje su Fleet Foxes stvorili. Na njemu nećete naći instant hitove poput pesama „Mykonos“ i „White Winter Hymnal“. Ovo je veoma zahtevan album, koji traži dosta vremena i pažnje pre nego što počne da se otkriva veličanstvena muzička scenografija koje je Pecknold zamislio. „Crack-Up“ i dalje poseduje sve kvalitete i momente koji su oslikavali Fleet Foxes. Fantastičan Pecknoldov vokal gradi predivne harmonije, kao i na prethodnim albumima, ali muzika koja se razvija oko vokalnih harmonija stvara jedan kompleksan muzički mozaik.
Već prva pesma „ I Am All That I Need / Arroyo Seco / Thumbprint Scar“ stvara prlično jasnu sliku ovom albumu. Kreće veoma tiho, da bi kasnije eksplodirala u prepoznatljiv zvuk sa prethodnih albuma. Sama pesma deluje kao da je izgrađena iz tri muzičke celine što na neki način naziv i nagoveštava. Česta promena dinamike je nešto što i dalje karakteriše pesme Fleet Foxes. Mandoline su zamenje gudačkim aranžmanima i klavijaturama.
Sledeće dve pesme "Cassius, –" i „– Naiads, Cassadies" stvaraju sličnu celinu, dok su same po sebi savršen zvučni kolaž klavirskih, gudačkih minijatura postavljenih iznad ritam sekcije i gitarskih melodija, dok „– Naiads, Cassadies" počinje jednom od najlepših vokalnih deonica koje je Pecknold otpevao.