Beyond the Valley of the Dolls [1970]
Kralj seksploatacije Ras Mejer, potpomognut koscenaristom filmskim kritičarem Rodžerom Ibertom, početkom sedamdesetih godina konačno se dokopao ugovora sa jednom velikom producentskom kućom, i stvorio film koji će postati kultni klasik – Beyond the Valley of the Dolls.
Tokom šezdesetih godina prošlog veka, Ras Mejer je sebe etablirao kao majstora provokacije, kiča i stilske eksploatacije, otvarajući tako širom vrata erotici da u narednoj dekadi okupira bioskopske prostore. Makismalno eksploatišuću fetišizaciju ženskog poprsja, Mejer je, uz dozu poke-in-the-ribs humora, našao sebe na prekretnici – da li ići dalje u žanrovsku eksploataciju i koketisati sa pornografijom, ili stvoriti značajniji dramski opus i potvrditi sebe kao ozbiljnog režisera?
Slobodno govoreći, Mejeru nije uspelo ni jedno ni drugo. Odnosno, učinio je nešto sasvim svojstveno sopstvenom lucidnom karakteru.
Prijateljstvo sa kritičarem Rodžerom Ibertom krajem šezdesetih, Mejer će iskoristiti da se dokopa ugovora sa Foksom, i da usput njih dvojica napišu sopstvenu radnu verziju priče o ženskom rokenrol triju, i njihovom lansiranju u holivudske zvezde. Sve to je trebalo da bude parodija filma Valley of the Dolls iz 1967.
Međutim, kreativnu slobodu i veliki budžet, Mejer će iskoristiti na samo sebi specifičan način. A kajanje za učinjeno 'zlodelo' će doneti još nekoliko neverovatnih naknadnih detalja ubačenih u sam film, tokom post-produkcije. Naime, kako bi sprečio zloglasni X rejting, koji ga udaljava od bioskopskih prostora i zarade, Mejer će kao podlogu u jednoj od najčuvenijih scena odrubljivanja glave u istoriji filma, umetnuti prepoznatljivi fanfarni Foksov muzički intro. Naravno, ni to mu nije pomoglo. Ali, sama ta činjenica govori koliko je Mejer bio nepredvidljiv i zabavan u ono vreme.
Dakle, od milošte nazvan prvi eksploatacioni horor kemp mjuzikl (autori kovanice Ebert-Meyer), ne samo da nije imao šanse da prođe kao mejnstrim projekat, već je sadržao i sve ono što je cenzorima bilo uvredljivo u svim prethodnim Mejerovim filmovima: maksimalna doza uvredljivog seksističkog humora, rasistički komentari, golotinja, zloupotreba narkotika, svi oblici društvene dekadencije, samoubistva, orgije, da bi nam finale donelo i neočekivano veliku dozu nasilja i krvi.
Ako vam politička korektnost nije tradicionalni izgovor za nedostatak humora, onda će vam Beyond the Valley of the Dolls biti zabavan. Ali ne očekujte previše. Jednostavno, mnogo toga se promenilo, i iz ove perspektive, uprkos zloglasnom rejtingu, Mejerov klasik izgleda čedno za današnje standarde. Ipak, kultni status, u punom smislu te žanrovske kovanice, nikada mu neće biti osporen.
