Embrace of the Serpent [2015]
Ciro Guerra, reditelj i scenarista ovog nesvakidašnjeg dijamanta sedme umetnosti, jedan je, sa punim pravom, od najboljih filmova poslednje decenije.
Deo planete koji u svom srcu i dalje nosi prašumu koju poput zmije preseca reka Amazon. Džungla je predmet fascinacije zapadne kulture od početka XX veka, dok su, bliže našem vremenu, reditelji tipa F.F. Coppola (sa filmom Apocalypse Now) i posebno Werner Herzog (Fitzcaraldo) uneli i vizuelno predstavljanje ovog tipa divljine kao antipod scenama sa Divljeg Zapada. U pomenutim filmovima, stalni fokus je na strancu bele rase koji biva uveden u divljinu, prati se njegova verzija priče. Domoroci uglavnom statiraju, predstavljaju krajolik i po pravilu stereotipa, kada imaju neku ulogu uglavnom je kanibalističkog karaktera. Reditelj Ciro Guerra nije upao u ovu zamku, njegov glavni protagonist, "poslednji Mohikanac" svoje vrste, Karamakate, je živo, vezivno tkivo koje čvrsto spaja dve priče u različitim vremenskim intervalima.
U prvom, izvornom trenutku, mladi Karamakate sreće smrtno bolesnog stranca Tea, za njega, oličenje svog zla koje za njega postoji na ovom svetu. Jedini način da mu pomogne je retka isceliteljska (ali fiktivna) biljka pod nazivom jakruna. Druga priča je prepletena sa prvom, dešava se 40 godina kasnije, kada drugi stranac, iz sasvim drugih razloga nalazi ostarelog Karamakatea i druga potraga za svetom biljkom počinje. Ovaj opis deluje šturo ali namenski jer ne želim da vas uskratim za uživanje koje će vašim čulima pružiti praćenje ovog dela...
Film ima i jednu istorijsku notu koju reditelj Guerra prati ali ne po svaku scenu, više mu služi kao osnov za građenje svoje priče. Naime, Theodor Koch-Grunberg (u filmu Teo) je nemački etnolog i istraživač koji je početkom XX veka istraživao područje Amazona i autor je mnogih dela koja se odnose na ovaj deo sveta. Preminuo je 20-ih godina XX veka od malarije koju je zaradio na jednoj od ekspedicija. Drugi "stranac" Evan je zapravo Richard Evans Schultes, kultni otac moderne etnobiologije, diplomac Harvarda. Pored pasioniranog interesa za Amazon, poznat je i po eksperimentima sa psihoaktivnim supstancama, istraživanjima pejote itd. Njegov idol je bio Richard Spruce koji je proveo 17.godina u istraživanju Amazona. U popularnoj kulturi, radovi Richard Evans Schutles su bili direktna inspiracija bitniku Allen Ginsberg i piscu William S. Burroughs, zvanom Bil.
Imajući ovo u vidu, stiče se jasnija slika o dva sasvim različita putovanja, jedinstven "road trip" kroz srce amazonije u dva vremenska intervala. Sa Karamakateom u centru i događajima koji se, kao u orbiti oko sunca, vrte oko njega, vidimo nesumnjivu borbu za očuvanje jednog identiteta. Svet konstantno pokušava da izbriše njegov identitet. U tom kontekstu, akcenat je na sećanjima i zato je reditelj odlučio da ceo svoj film (osim završni scena) snimi u crno-beloj tehnici. Izbegavajući živopisne kadrove i boje predivne prirode, namerno je zanemaren taj aspekt i fokus stavljen isključivo na spiritualno putovanje. Sa druge strane, dobar deo filma Karamakate smatra sebe za "chullachaqui" - duh koji hoda, prazna forma bez sećanja koja samo leluja fizičkim kraljevstvom. Snimljen u crno-beloj tehnici, Amazon se čini još čudniji, strašniji i vanzemaljski. Svet koji postoji totalno izvan našeg.
"Zagrljaj zmije" je predivan film u više nivoa. Kinematografija osvaja svojom poetikom i jednim posebnim osvrtom na to kako čovečanstvo ima rušilački odnos prema prirodi i drugim ljudskim bićima. Počinje i završava se sa rekom u obliku zmije (zmija predstavlja i mudrost kod drevnih civilizacija), odlazi daleko, van granica ljudskog poimanja. Na tom putu ispred nas se prikazuju slike brutalnog nasilja i ludila ali i istinskog prosvetljenja. Do samog kraja filma gubi se jasna nit priče, ne znamo da li su pomenuti istorijski događaji i putovanja u domenu autentičnosti ili fantastike. Ovo je jedan od veoma retkih primera u kinematografiji koji ima moć da promeni vaš sistem verovanja i ubeđenja do te mere da, kada završite gledanje filma, imate osećaj da ste postali jedna sasvim druga osoba. Po mom skromnom mišljenju, ovo je prava i autentična definicija umetničkog dela visoke vrednosti.
