Son Volt - Notes Of Blue (2017)
Jay Farrar je od raspada benda Uncle Tupelo 1992. godine, u svojoj solo karijeri i raznim inkarnacijama benda Son Volt, pratio specifican kurs koji ga je vodio nekomercijanim i istraživackim stazama, preko teritorija country muzike i amerikane. Prethodni LP iz 2013. Honky Tonk, oslanjao se na Bakersfield country Buck Owensa and Merle Haggarda, ali je imao snažnu kontemplativnu narativnu crtu, koja je istraživala suočavanje sa prošlošcu u cilju razumevanja sadašnjosti i okretanja ka buducnosti. Četiri godine kasnije primetan je snažan uticaj bluesa, ali ne u toj meri da bi se ugrozio već postojeći zvuk. Notes Of Blue je album sa dušom i srcem Son Volta, uz jednake uticaje Mississippi Fred McDowella i Crazy Horsea, komponovan u jedinstvenom kljucu gospodina Farrara.
Prve dve pesme, Promise The World i Back Against the Wall imaju country-soul roots vibe i deluju kao da ce se bend okrenuti ka zvuku koji je imao na svome prvencu Trace. Odmah nakon njih Static razbija ovu pretpostavku svojim žestokim rifovima. Cherokee St. i Lost Souls nose sličan, jednostavni stari blues - rock zvuk. Sa druge strane, The Storm, predstavlja svojevrstan predah za slušaoca, sa stondiranim pathosom, "Spent all my money on whisky and women...Been in this storm so long". Cairo And Southern je još jedan momenat refleksije, ali više u stilu Nick Drakea. Midnight, Sinking Down i Treads and Steel su na pola puta po tempu, i svaka od njih poseduje svoj savršeni delić Amerikane. Iako je skinuo prašinu sa gitare, može se zaključiti da je esencija ostala ista. Godine su bile dobre prema Jay Farraru i on je na isti takav način dobar pred nama.
