Trans-Europ-Express [1966]
Kraj godine se bliži i sumiraju se utisci, uglavnom prave liste najzapaženijih ostvarenja dok se neki stari asovi nekako uvek guraju pod tepih. Imao sam želju da baš u ovom svečanom periodu, na samom kraju jedne a početku nove godine, spomenem malo filmove Alan Robbe-Grillet-a koji su nadasve intigantni i enigmatični kakav je i francuski tzv. "Novi Talas" bio. Kada na ovo sve dodamo i umerene količine blagog humora, intelektualne stimulacije i začinimo smesu sa intenzivnim i perverznim erotskim koloritom, dobijamo jednu vrlo zanimljivu materiju za filmske sladokusce. Definitivno, u 60-im godinama prošlog veka u domenima tabua i zabranjenog voća.
Na stranu lascivni detalji, film je mnogo više od toga. Ono što moram istaći kao glavnu činjenicu je da je najbitniji karakter u celom filmu niko drugi do gledalac. U njegovom umu se odmotava i prikazuje cela priča. Naravno, gledalac ne zamišlja celu priču - on jasno može videti pokretne slike ali uključivanje gledaoca u kreativni proces stvaranja (koje se zapravo dešava u pozadini cele priče od strane troje ljudi u kupeu voza) je krajnja misija Robbe Grilea. Jedan pravi pulp-fiction u kompletu. Pulp fiction sa skoro savršenom simetrijom i uravnoteženjem scena u filmu na kome je, po pisanjima tadašnjih kritičara, Grile iliti preciznije Grije besomučno insistirao. Takav rigidan pristup danas nije uobičajen ali je krajnji proizvod, obzirom na godinu proizvodnje, impresivan i danas spada u domen onogo što mnogi zovu "out of the box".
