GistroFM: Ne mogu osjećati ono što ne mogu napisati
Ispod moje terase ima mnogo mačaka. Pošto živim u prizemlju neke svrate, neke me ignorišu, neke dobiju ostatak nekog ručka, neke samo spavaju na haubi starog juga bez točkova, a neke pronađu ćoše na mojoj terase i omace se. Ovo poslednje se desilo pre neki dan. Terasa je ogromna, široka preko pet metara i mačka je u jednom ćošku napravila zaklon od nekih starih kartona i omacila se. Sada su svi otišli sa terase u novi život, i mama mačka i mačići, pa se pomalo osećam kao Toni Soprano kome su odletele patke iz bazena. Iako nikad nisam bio, štono u Šumadiji kažu, cat’s person, nekad je lepo videti zelenu travku kako raste iz betona.
Dok je mama mačka ovih dana ordinirala u ćošku terase, par metara dalje sam slušao muziku. Nije tajna da pomalo živim mimo sveta, tamo gde je ponedeljak isti kao subota, okružen drvećem, knjigama, mačkama beskućnicama i muzikom, te ima logike zašto uvek biram da slušam pesme sa tematikom koja je adekvatna tom životu na oblaku. Na toj terasi pišem, pijem kafe, klopam, dremam, čitam, a poslednjih nekoliko nedelja intenzivno slušam zagrebački bend Libertybell. Oni zasad imaju samo tri pesme, a debi album stiže do kraja godine. Predvodi ih Zvonka Obajdin (ex- Svemir, Rebel Star) i po mom mišljenju, samo na osnovu te tri pesme, ovo mi je najuzbudljivije muzičko izdanje u kome sam je slušao. Dve od te tri pesme otvaraju današnji Gistro FM, Pismo Mileni i Ivana. Po stihu iz jedne od njih zove se cela današnja emisija. Tekstualno, te pesme su nešto najlepše što sam čuo na srpsko-hrvatskom u poslednjih mnogo godina. One razumeju moju noć, moju tišinu, moju čežnju, moj bol i moj način na koji doživljavam ljubav. Preslušao sam ih na desetine puta, a moguće i više od toga. Jednom je čak mama mačka zastala na ogradi terase kada je Zvonka pustila glas malo više. U ovim pesmama čujem Air, Arsena Dedića, Massive Attack, Radiohead, Fibi Bridžers, a ponajviše Zvonku Obajdin koja samo tako ima šta da kaže I koja samo tako zna pravi način na koji će to reći. Njena muzika i njeni stihovi su moji i zato je na omotu fotografija mog stola, sa moje terase i sveska u kojoj pravim beleške, sa sve (mojom) noćnom lampom koju i dalje volim. Ali to naravno nije sve šta vas čeka u ovonedeljnoj Gistro FM epizodi.
Nekadašnji lider benda Sonic Youth, gitarista Thurston Moore ima novi, deveti solo album i ako mene pitate odličan je. Uostalom, kakav može biti ako znamo da su svi singlovi zvučali sjajno, kao i da na njemu sviraju članovi bendova My Bloody Valentine i Stereolab. Kada je klavirska muzika u pitanju, obratite pažnju na novi album trija kog predvodi britanski pijanista Nil Kauli (sarađivao sa Massive Attacki Adel, između ostalih) – čućete melodičnu mešavinu džeza i noćne muzike koja je idealna za kišno vreme. Od reizdanja, čeka vas nova kompilacija kultne njujorške grupe Galaxie 500, sa koje slušamo dve pesme koje nikada pre nisu objavljenje. Ostatak emisije ispunjava muzika Dejvida Bouvija, Džoan Baez, Rebel Star, Radiohead, Džeksona Brauna, Eliota Smita, Dinosaur Jr, Markosa Velea, Real Estate, a tu je i genijalna cajun brass obrada klasika Marvina Geja Sexual Healing. I još svašta.
Ne znam gde ste vi, ali ovde gde sam ja trenutno pljušti. Kažu da će tako celog vikenda. Mislim da je to dobra zgoda da pustite novi Gistro FM i smestite se negde gde vam je lepo i udobno. Mislim da su dobre šanse da će vam posle dva sata biti još malo lepše nego što je sada.
