Motherless Brooklyn [2019]
Iako se Edvard Norton, jedan od popularnijih i aktivnijih američkih glumaca u poslednjih 30 godina, potrudio da mu njegov autorski stejtment Motherless Brooklyn donese barem neku nominaciju kod Akademije, teorije o njegovom blacklisted statusu su prevagnule, te je tako ovaj pristojan noir film zaobiđen u širokom luku.
Edvard Norton igra privatnog detektiva sa Turetovim sindromom, koji u Njujorku pedesetih godina prošlog veka, pokušava da raskrinka zaveru koja stoji iza ubistva njegovog mentora i gazde detektivske agencije.
U starom noir maniru Nortonov Chinatown, iako se u najvećoj meri oslanja na knjiški predložak, pokušava da baveći se temom rušenja sirotinjskih četvrti Njujorka i implementacije sumnjivog krupnog kapitala u izgradnju modernih naseobina, dotakne i napravi paralelu sa Trampovom erom, koristeći u tu svrhu i glavnog negativca kojeg igra Alek Boldvin, inače istaknuti imitator trenutnog predsednika Amerike.
Pored tradicionalne teme korupcije u visokim političkim krugovima u sprezi sa organizovanim kriminalom, Norton načinje i uvek bolne tačke eksploatacije sirotinje i rasizma, na način koji se naizgled nikada nije istinski promenio.
Ipak, ono što dominira jeste karakterna duhovnost i sjajni epizodni perfomansi, u rustično-sentimentalnom setingu, koji nažalost zbog tempa režije ne dolazi do punog izražaja.
Drugi problem Nortonove priče predstavlja određena fragmentarnost, koja stilski uobličava par nejednakih celina, gde odskače i dominira središnja u kojoj Norton silazi u jazz četvrti Harlema, kako bi nas upoznao sa sjajnom klupskom muzikom onog doba, u maestralnoj izvedbi Vintona Marsalisa.
Nažalost, Norton ne prati temeljno taj fluidni deo filma, gde svežina forme dominira nad klasičnim zapletom. Vraćajući se na kurs detektivske agende, Norton simpatično razmotava klupko misterija i intriga, ali ostaje gorak utisak u ustima da je moglo bolje.
