The Murder Capital: Dablinska petorka

Apr 09, 2023

The Murder Capitol su jedan od onih bendova, koji su se u drugoj polovini prošle decenije, na svetsku muzičku scenu izdigli na talasu odličnih, novih gitarskih bendova sa Britanskih ostrva. Ovu dablinsku petorku čine James McGovern (vokal), Damien Tuit (gitara), Cathal Roper (gitara), Gabriel Paschal Blake (bas), i Diarmuid Brennan (bubanj). Članovi benda počeli su zajedno da nastupaju 2017. godine, sledeće godine, 2018. osnovali svoju etiketu Human Season, a svoj debi album „When I have Fears“ objavili su 2019. godine, dok je njihov drugi album album objavljen „Gigi's Recovery“ objavljen početkom ove godine.

Slušajući njihov debi album nemoguće je a ne povući paralelu između The Murder Capitol i bendova poput Savages, Idles, Slaves (sada Soft Play), Shame i njihovih sugrađana, dablinaca Fountaines D.C. Sasvim je očigledno da svi ovi bendovi osnovnu inspiraciju crpe iz post pank pokreta sa počeka 80ih, pa ipak razlike između ovih bendova itekako postoje.

The Murder Capitol kao uzore navode bendove Joy Division, Gang of Four i The Birthday Party, ali u njihovoj muzici moguće je pronaći i uticaje Pixies, The Velvet Underground, Sonic Youth, PJ Harvey, i Nick Cave and The Bad Seeds.

Muziku benda The Murder Capital odlikuje sirov i intenzivan zvuk satkan je od reskih, distorziranih gitarskih linija, snažnih, upečatljivih bas linija, čvrstom ritmu na bubnju i vokalima koje James McGovern isporučuje često kao „spoken word“ ili na bučan, agresivan način što samo pojačava energiju koju bend šalje svojim pesmama.

Njihovi stihovi zadiru u teme lične, unutrašnje borbe modernog čoveka sa psihološkim problemima ali i kritika socijalne nepravde, kapitalizma i konzumerizma modernog društva, ali ujedno vuku dosta inspiracije iz irskih književnih velikana poput Jamesa Joycea i Samuela Becketa.

The Murder Capital

When I have Fears

Human Season / 2019

8.5

Debi album „When I have Fears“ sasvim zasluženo je pokupio nepodeljeno dobre ocene i kritike i publike. Album su producirali i miksovali velikani svetske muzičke scene Flood i Alan Moulder. Momci iz Dablina su sa 10 pesama i gotovo 45 minuta isporučili jedno veoma zrelo i koherentno muzičko ostvarenje, iz koga gotovo da kipti energija, bes i nezadovoljstvo, svojstveno mladim ljudima kojima je jasno da budućnost pred njima i nije tako svetla.

U prvoj pesmi albuma „For Everything” tih i dramatičan početak uvodi nas u pravu erupciju energije, bas tutnji, bubanj bije iz sve snage, gitara divlje vrišti što se nastavlja odličnom jednako energičnom i besnom „More is Less“, odu neumerenom konzumerizmu modernog doba.

Šesto minutna „Green & Blue“ spušta tenziju ali donosi emotivno najkompleksniju i lirski najmračniju na albumu, koja za temu ima bol nakon gubitka i borbu sa depresijom i suicidom.

Na „Slowdance I“ i „Slowdance II“ energija se spušta još niže te cela atmosfera albuma zalazi u veoma mračne sonične pejzaže koje oslikavaju odlične gitare. „On Twisted Ground“ je lagana gotovo akustična samo sa vokalom i gitarom.

Energiju ponovo podižu „Feeling Fades“ i „Don't Cling To Life“, frenetične i mračne , sledi „How The Streets Adore Me Now“, tiha, gotovo jeziva dok za sam kraj ostaje „Love Love Love“ koja na veoma dramatičan način zaokružuje ovaj odličan album.

The Murder Capital

Gigi's Recovery

Human Season / 2023

8.8

Ovog januara bend je objavio svoj drugi albuma „Gigi's Recovery“. Već je dobro poznata priča koliko teško može biti isporučiti drugi album, posebno nakon odličnog debi albuma kao što je bio „When I have Fears“.

To je situacija sa kojom se uspešno nose njihove kolege sa scene poput Shame, Fountanes D.C. ali još puno drugih bendova sa mlade britanske scene. Nemoguće je reći kakav je recept za uspeh, ali kod svih pomenutih bendova očigledno je da su umetnici želeli i često uspeli da preprastu svoje odlično debitantsko delo, nisu želeli da koriste isti, već provereni recept za drugi album, već su pokušali da odu dalje, prošire i obogate svoj zvuk, ali ujedno da ostanu u granicama svog autentičnog zvuka. Deluje veoma teško ali i The Murder Capital su u tome poptuno uspeli sa drugim albumom „Gigi's Recovery“.

Album počinje pesmom „Crying“ kojom već bend čini muzičko odstupanje od svog prethodnog albuma, kao i post punk uticaja, te se približava kompleksnijem zvuku art rocka. Kičmu pesme i dalje čini moćan ritam i snažan bariton Jamesa McGoverna, dok zavijanje gitara dodaje mračnu gotsku notu celokupnoj atmosferi, koja ostaje dominantna tokom celog albuma. „Return My Head“ je manje kompleksna, ali veoma dinamična, na momente čak i optimistična i svetla, posebno na veoma melodičnom refrenu.

„Ethel“ je svojevrstan emocinalni pik albuma. Kreće lagano da bi postepeno dovelo do veoma dramatične i katarzične kulminacije. Sa „The Stars Will Leave Their Stage“ bend pravi neobičan izlet u dark elektro vode, a nakon lagane „Belonging“, koja cela leži samo na vokalu i tihoj zvučnoj pozadini, „The Lie Becomes The Self“ ponovo uspostavlja onu mračnu i gustu atmosferu kojom dominira ekspresivan vokal McGoverna.

Na „A Thousand Lives“ bend vuče inspiraciju iz muzike benda Radiohead, posebno iz „Hail to the Thief“ i „In the Rainbows“ ere. „We Had To Disappear“ je pesma koja na najbolji način reprezentuje zvuk ovog albuma. Melanholične gitarske linije, te stihovi koji ponovo zadiru u veoma bolne i mračne predele ljudske psihe stvaraju veoma napetu atmosferu.

„Only Good Things“ sa druge strane je melodična, i gotovo svetla i pozitivna. Naslovna „Gigi's Recovery“ zatvara i stapa sve pesme u jednu koherentnu celinu, na sličan način kao „Love Love Love“ na njihovom prvom albumu. Slojevitom i kompleksnom pesmom bend čini emotivni presek čitavog albuma, mesto na kome se suošavaju svetlo i tama, te uspevaju da ujedno budu melaholični i opstimistični.

The Murder Capitol su drugim albumom napravili itekako veliki i hrabar iskorak napred. „Gigi's Recovery“ je izuzetan album, koji nam obećava veoma svetlu budućnost ovog benda.