Gde ptica peva najlepše, Alehandro Hodorovski

 

Pred vama se nalazi roman koji je izdavačka kuća Arete iz Beograda objavila još 2016. godine. Odabrao sam ga za prikaz, kako bismo produbili našu priču o emigrantima kao dominantnoj temi današnjice i pokušali da uvedemo pojam postkolonijalna književnost posmatran kroz prizmu savremenih tumačenja. Savremenost se ogleda u tome što smo u prethodnim tekstovima proučavili dominaciju autofikcijskog žanra, dok ćemo proučavajući ovaj roman progovoriti o pseudobiografiji. Ono što je posebno zanimljivo, da ćemo u razmatranju ovog romana priključiti starije metodološke postulate proučavanja pisane reči i progovorati o magičnom realizmu koji smo upoznali sa veličanstvenim Markesom.

 

Opus Alehandra Hodorovskog

 

Opus ovog autora je zaista impresivan. Većina nas ga zna kao veličanstvenog reditelja Svete planine (The Holy Mountain), čuvene nesnimljene Dine (The Dune) ovog reditelja, kojim se bavio i američki reditelj poreklom iz komšiluka, Frank Pavić (Jodorowsky’s Dune). Naime, autor romana je pokušao 70-ih godina da pretvori Dinu u najspektakularniji SF svih vremena. Nažalost, holivudski producenti nisu imali volje za toliki finansijski rizik i svet je uskraćen za remek-delo koje je imalo ambiciju da na jednom mestu prikaže Pink Flojda, Salvadora Dalija, H.R  Gigera, Mika Džegera, Orsona Velsa i druge velikane. Ogroman uticaj ostavio je i u klasničnom stripu – Inkal i Metaborn. Pored ogromnog literarnog dara u duhu latinoameričke književnosti, Hodorovski je široj publici poznat i po svojoj mističnoj strani, gde se poput duhovnog gurua predstavlja čitalačkoj publici u Psihomagiji i Tarotu (takođe u izdanju IK Arete).

Preporuka

share
share