Sprints - Letter to Self [2024]

Feb 14, 2024

Sprints

Letter to Self

City Slang / 2024

Jedan od prvih objavljenih albuma ove godine dolazi od strane Dablinskog kvarteta Sprints. Njihov debi album „Letter to Self“ objavljen je, odmah nakon novogodišnjih praznika 5. januara. Sprints postoje od 2019 godine, u nastupaju u sledećem sastavu Karla Chubb (glavni vokal/gitara), Sam McCann (bas/vokal), Colm O’Reilly (gitara) i Jack Callan (bubanj). Bend je prethodnih godina objavio dva EPja i naravno nekoliko singlova., sa kojima su već zadobili priličan broj fanova.

Poslednjih godina imali smo poprličan broj mladih bendova sa ostrva, koje bi mogli nekako ugurati u veoma poplaran post-punk žanr. Iako ovom dablinskom kvartetu lepe tu etiketu, Sprints nisu post punk. Njihova muzika je furiozna i besna tako da bi se pre mogli smestiti u recimo garažni pank, mada na kraju svrstavanje u žanrovske kalupe je potpuno nebitno. Sprints sviraju žestoku gitarsku muziku, punu besa i energije, kroz koju se provlače niti suptilnih pop melodija.

Ali nije sve u muzici ovog benda samo brza i energična svirka, naprotiv. Sprints polako grade i nabijaju tenziju, pre nego što to kulminira soničnom eksplozijom. „Ticking“, koja otvara album, je upravo takva, lagano otkucavanje pre eksplozije. A kada grune to se desi na svim nivoima, od moćnog vokala Karle Chubb, žestokig režećih gitarskih rifova, ekslozivna bas linija koju prati rapidan paljba na bubnju.

Energija se nimalo ne spušta ni u sledeće dve pesme „Heavy“ i „Cathedral“, dok se kod ove druge provlači mračna nota, pre svega kroz stihove, te i vokalne aranžmane Karle Chubb, što sve atmosferu čini emotivno teškom i gustom.

„Shaking Their Hands“ malo je manje intenzivna, ali i dalje veoma napeta pesma koja više naginje ka nekom mračnom indie rocku, bez žestokih gitarskih rifova, sa malo blažim glavnim vokalom.

„Adore Adore Adore“ pršti od energije i distrozija, ali se kroz nju provlače pop melodije, što lagano podseća Pixies ili Savages, „Shadow of a Doubt“ opet kreće lagano da bi u drugoj polovini u silinom zvuka u potpunosti oduvali slušaoca.

U drugoj polovini albuma imamo preplitanje pank energije, post punk tenzije sa melodičnim indie rockom. Tokom celog albuma Sprints ni za trenutak ne spuštaju tenziju i energiju i ono što rade veoma dobro je trenutak kada odvrnu intenzitet u svojim pesama, bez promene tempa što deluje veoma moćno.

U tu veoma eksplozivnu muzičku smesu dodajte veoma iskrene i emotivne stihove Karle Chubb koji se dotiču raznim emotivnih i psihičkih problema, poput depresije i anksioznosti (što je očigledno nešto što dolazi sa ovim frenetičnim modernim svetom) i na kraju dobijete jedan izvanredan debi album za koji već sada se može reči da će biti jedan od najboljih muzičkih izdanja ove godine.