Čarli Hejden - revolucionar na kontrabasu
Svirali su u Njujorku, u svetilištu avangardnog zvuka zvanom Five Spot Cafe, na jednom od prvih legendarnih nastupa kvarteta Orneta Kolmena. Muzicirao je gotovo uvek zatvorenih očiju. Kada ih je otvorio, ugledao je čoveka koji je svoje uvo naslonio praktično na rezonantnu kutiju njegovog kontrabasa.
"Sklonite ovog lika sa bine", rekao je.
"To je Leonard Bernštajn", čuo je kako neko dobacuje.
Ovaj događaj sam po sebi apriori potvrđuje značaj zvuka i reformistički karakter improvizovanja na kontrabasu Čarlija Hejdena, jednog od najznačajnijih umetnika koji je došao sa zapadne obale američkog kontinenta.
Nakon što će deliti apartman sa kolegom Skotom LaFarom, svirati sa Artom Peperom i snimati sa Polom Blejom, družiti se sa Redom Mičelom, Hejden će biti jedan od retkih muzičara koji će razumeti harmonske tendencije i stremljenja saksofoniste Orneta Kolmena, i sa njim oformiti čuveni kvartet, koji će pokrenuti free-jazz.
Majstor improvizacije, nije se pridržavao određenih Kolmenovih harmonija, već proširenjem i uprošćavanjem zadatih sklopova dolazio do sopstvenih melodičnih rešenja, praveći tako radikalni zaokret u konceptulanom poimanju uloge kontrabasa u džezu.
Druženje sa Bernštajnom i njegov uticaj na razvoj talenta, učiniće Hejdena jednim od dobitnika Guggenheim Fellowship nagrade za izuzetne doprinose u muzici i umetnosti 1970. godine.
Snimaće i sviraće tokom tih godina i sa Kitom Džeretom, Džonom Hendijem, Arčijem Šepom, Bobijem Timonsom, a osnovaće i Liberation Music Orchestra ("LMO") 1969. godine, sa kompozitorkom i aranžerkom Karlom Blejom.
LMO nije bio samo orkestar koji je muzicirao, snimao i nastupao, već je bio zamišljen i kao politički aktivan sastav, koji slobodno izražava ideje i stavove. Zbog svojih hrabrih stavova, Hejden će biti hapšen početkom sedmadesetih u tada fašističkoj Portugaliji, a nakon povratka i ispitivan od strane FBI.
Hejden je smatrao i da je uzražavanje političkih stavova obaveza svakog slobodnomislećeg stanovnika Amerike, te je hrabro kritikovao i aparthejd, rasizam, ratne intervencije i unutrašnju politiku, koja je zapostavljala siromašne, needukovane i nemoćne, pod parolom lažnog patriotizma i sabornosti.
Osamdesetih je Hejden oformio Quartet West, i njegov muzički izraz biva manje radikalan i avangardan, dok se sve bliže spaja sa tradicionalnim pristupom džezu, što nikako nije oslabilo njegovu ulogu u raznim projektima, gde je bilo potrebno eksperimentisati sa harmonskim sklopovima.
Hejden je do kraja života bio i ostao jedan od najsvestranijih i najprilagodljivijih kontrabasista u Americi, a gomila priznanja i nagrada samo su potvrdila njegvou ulogu kao jednog od najznačajnijih džez umetnika.
