Murina [2021]
Murina je riba koju sigurno ne želite da sretnete u vodi. Opasna je, snažnog ugriza i otrovne krvi. Zmijolikog je oblika, ima oštre i vrlo opasne zube i pri kontaktu treba biti posebno oprezan. Ali je veoma ukusnog mesa i u mnogim restoranima ova riba se sprema kao specijalitet.
Na ceremoniji proglašenja pobednika ovogodišnjeg Kanskog filmskog festivala, film „Murina“ hrvatske rediteljke Antonete Alamat Kusijanović osvojio je prestižnu nagradu Camera d'Or, što je jedan od najvećih uspeha hrvatskog filma u inostranstvu. Camera d’Or je zvanična festivalska nagrada i dodeljuje se najboljem debitantskom filmu u okviru svih festivalskih programa, a ove godine takmičio se 31 film. Kusijanović je tako postigla veliki uspeh i vratila hrvatsku kinematografiju u Kan, gde nije bila još od 2015. godine kada je prikazan film „Zvizdan“, koji je režirao Dalibor Matanić.
Projekcija „Murine“ održana je u Kanu u dvorani Theatre Croisette što je bila i svetska premijera filma pred punom publikom i u prisustvu rediteljke Antonete Alamat Kusijanović, glumaca Danice Ćurčić, Gracije Filipović, Leona Lučeva, Jonasa Smuldersa i koscenariste Franka Graziana kao i ostale filmske ekipe. Nakon festivala u Kanu, „Murina“ je stigla i na domaći teren u Hrvatsku te je prikazana i u pulskoj Areni, gde je svečano otvoren 68. Pulski filmski festival. „Murina“ je porodična psihološka drama čija se radnja odvija tokom četiri dana na hrvatskom ostrvu i svojevrsni je nastavak višestruko nagrađivanog kratkog filma "Into The Blue" iz 2017. godine, iza kojeg takođe stoji rediteljka Antoneta Alamat Kusijanović. Film se snimao na Hvaru, Kornatima i na Koločepu.
Smeštena na stenovitom ostrvu u Hrvatskoj, „Murina“ nastavlja priču o Juliji (Gracija Filipović), nemirnoj tinejdžerki koja živi sa svojim povremeno nasilnim ocem Antom (Leon Lučev) i majkom Nelom (Danica Ćurčić). Stvari počinju da se menjaju u njihovoj porodici kada Javier (Cliff Curtis), bogati bivši poslodavac, a ponekad i prijatelj njenog oca, dođe u posetu porodici. Tada Julija shvata da bi njenog oca radije zamenila Javierom, što dovodi do zapetljane porodične zbrke ljubomore, nade, kazne i želje.
„Murina“ je film prelepog izgleda koji u potpunosti koristi svoju lokaciju uz blistavo more, koje samo po sebi postaje karakter. Julija je gotovo uvek u kupaćim kostimima, bilo da je na brodu, plivajući ili kod kuće i izgleda da joj je mesto u vodi: retko je neko može uhvatiti sa potpuno suvom kosom. Gledamo je kako roni u čestim scenama koje zamagljuju granice između stvarnosti i fantazije. Iako more simbolizuje bekstvo za Juliju od njenih svakodnevnih porodičnih problema, takođe predstavlja i prepreke na razne načine. Da bi joj pomogla da razmrsi i istraži njenu situaciju i odnose koji je sputavaju, Kusijanović u moru pronalazi moćno narativno oružje. Kroz film Kusijanović jača slike mora kao neophodan aspekt Julijinog lika. Talentovana plivačica i ronilac, Julija veći deo filma provodi u plivanju kako bi se odvojila kad god joj porodica predstavlja teret i to joj na kraju pruža osećaj kontrole nad svojim životom.
Kusijanović takođe pokazuje svoj plamen simbolike i na druge načine, poput portreta murine, ili mediteranske jegulje koju Julija i Ante love. Možda je najupečatljivije, međutim, Kusijanovićevo duboko ronjenje u Julijin prevladavajući nemir. Kroz polagane, dugotrajne snimke Julijine ravne face oko svoje porodice i kroz različite prikaze licemerja i emocionalne nestabilnosti njene porodice, Kusijanović stvara napetu atmosferu za svoju publiku, gurajući Julijin nagon da pobegne izvan ekrana. U nastavku svog priznatog kratkog filma, hrvatska rediteljka još jednom blista.
Odmah nam je jasno da je Ante malo zaglavio sam sa sobom jer njegovi postupci su u najmanju ruku neshvatljivi. Kontroliše svaku sitnicu u porodici, počevši od izbora ženine haljine, do toga kada će punoletna Julija recitovati (i koju) pesmu za goste, te kada će ići u krevet. Ante kao da još nije svestan da su njegova ćerka i žena odavno punoletni ljudi. Dok njegova žena na takvo ponašanje nevoljno pristaje, u Juliji se budi nagon za pobunom.
Nakon što je Kusijanović prvi put otkrila talenat za glumu koji poseduje mlada Gracija Filipović kada je imala samo 13 godina te bila takođe u njenom kratkom filmu „Into the Blue“, Kusijanović je oko sebe izgradila pretrpanu porodičnu dinamiku u „Murini“ kao da priprema jedrilicu za oluju, koristeći njen magnetizam da je ubaci u sve što se odvija na ekranu. Film impresivno dočarava Julijinu nesposobnost da pronađe stabilno tlo. Dodajte tome još činjenicu da su i ona i njena majka uskraćene za veliku pažnju suprotnog pola, ali kada se Javier zaustavi na njihovom pragu, „Murina“ ima sve elemente da eksplodira. Čini se da Julija ne zna više da li je zainteresovana za Javiera kao mogućeg ljubavnika ili za mogućeg oca, a i njena majka Nela je takođe u sličnoj dilemi. Tačnije, čini se da se svi troje bore za njegovu pažnju, svako iz svojih razloga. Mlada Gracija Filipović kao otkriće, izuzetno dobro nosi teret na ekranu i hrabro odgovara izazovu. A pod vodom posebno blista.
Ipak, iako ovo možda nije najoriginalnija priča, postoji nešto privlačno u raspoloženju koje stvara Kusijanović. Čuvajte se tih mesta za odmor - pod vodom uvek nešto vreba. A ponekad je to tinejdžerka sa stavom.
Recenzija je originalno objavljena na blogu The Film Master.
