Kurt Vile po prvi put međ' Srbima
Nastup američkog indie rock muzičara Kurt Vilea u okviru devetog izdanja Arsenal Festa za mene je bio njegov treći koji sam gledao za poslednjih osam godina. Ujedno ovo je bio i moj prvi susret sa Arsenal Festom, za koji moram da priznam poslednjih godina uspeva da dovede veoma zanimljiva imena sa svetske muzičke scene. Pored Kurta Vilea ove godine jedan od bendova koji mi je na listi želja je i Red Fang ali zbog spleta okolnosti nisam bio u mogućnosti da prisustvujem i njihovom nastupu.
Za one koji do sada nisu bili na Arsenal Festu, ono što odmah ne početku skrene pažnju posetioca je rustična atmosfera prostora smeštenog u starom industrijskom kompleksu, koji daje poseban i jedinstven šarm ovom festivalu.
Kurt Vile je izašao na binu negde oko 23:00 i otvorio je koncert prvim singlom „Loading Zones“ sa aktulenog albuma „Bottle It In”. Tokom nastupa Kurt Vile i njegov prateći bend The Violators izveli su 15 pesama, ok kojih je najviče naravno bila sa pomenutog aktuelnog albuma, ali i tri pesme “Jesus Fever”, “Pupet to a Man” i “Smoke My Ring Helo” sa po mnogima njegovog najboljeg albuma “Smoke My Ring Helo”. Bilo je tu i jedne pesme, “Heart Attack” sa drugog albuma “Childish Prodigy” kao i pesama sa prethodna dva albuma “Wakin on a Pretty Daze” i “b'lieve I'm goin down...” medju kojima i verovatno nejgov najveći hit “Pretty Pimpin” što se i osetilo po reakciji publike.
Tokom sat i po ovog odličnog nastupa Kurt Vile je dokazao zašto se ubraja u trenutno najbolje i najoriginalnije gitariste na svetu. Gotovo svaka pesma odsvirana je na drugoj gitari, od Gibson Les Paula, preko Fender Jazzmastera, pa do akustičnih gitara i benjoa, što dodatno govori o perfekcionizmu ovog i majstorstvu muzičara, jer svaki od ovih instrumenata donosi sa sobom jedinstven i specifičan zvuk što se može i čuti na njegovim albumima ali i nastupima.
Trenutak kada zvuk akustične gitare propustite kroz vah vah je momenat koji ne viđate i ne slušate često na koncertima. Njegov prateći bend The Violators , Jesse Trbovich i Rob Laakso, koji su se smenjivali na gitari, bas gitari i sintisajzeru i Kyle Spence na bubnjevima, čine muzičari koji su veoma dugo sa njim, što se i da osetiti tokom koncerta.
Kurt Vile je profesionalac do srži, jer da biste mogli uspeti na svetskoj muzičkoj sceni vi morate biti takvi. Njegov nastup u Kragujevcu je bio izvanredan kao i prethodna dva njegova nastupa koja sam gledao u okviru Primavera Sound Festivala u Barseloni. Jedina razlika je bila to što je u Barseloni, 2013. godine ispred glavne bine bilo negde oko 20000 ljudi dok je u Kragujevcu bilo negde između 500 do 700, nije ni važno.
Kako bih se odmah ogradio, kada je u pitanju procena broja ljudi na javnim skupovima, ja ne posedujem okultne sposobnosti našeg gospodara i njegovih slinavih poslušnika, tako da je možda bilo i više od ovog broja jer sam sasvim siguran da niko nije nosio zimske jakne. Čak i da je bilo malo više od toga ne možete se odupreti neprijatnom utisku da je bilo veoma malo ljudi na prostoru ispred glavne bine, posebno kada uzmete u obzir da je to bio nastup jednog od najpopularnijih i najznajčajnijih muzičara na svetskoj rock sceni.
Zašto?
Krivica siguno nije do organizatora. Njegov nastup je bio profesinalnog organizovan, zvuk je bio odličan, reklama adekvatna. Ne možemo reći da je bilo malo ljudi na festivalu, jer je taj prostor bio prepun kada su pre Kurta Vilea nastupali Partibrejkersi ali i počeo je da se puni brzo nakon njegovog nastupa kada su trebali da nastupe Goblini.
Možemo uzrok tražiti da Kurt Vile nije dovoljno poznat kod nas, pa opet postavlja se još jedno pitanje, da li je moguće da većinu ljudi koja je bila prisutna nije ni malo zanimalo da čuju muzičara koji je bio glavna zvezda festivala? Zašto na ovim prostorima publika više pažnje poklanja bendovima koji bi, da mogu da žive 1000 godina, svih hiljadu godina svirali iste stvari? Mnogi od headlinera na domaćim festivalima, uz poštovanje prema njihovm ranijim delima, nisu objavili nove albume godinama, a ima primera i onih koji su poslednji objavili još u staroj Jugoslaviji ali i dalje imaju bogatu koncertnu karijeru. Nije da ponude mladih bendova nema, naprotiv ima ih prilično i veoma su aktivni.
Ako ovu kompleksnu situaciju želimo da banalizujemo možemo za sve okriviti vlast i državu, tako je najlakše. I nije da ćemo biti daleko od istine. Svakome sa pola mozga jasno je da od aktuelne vlasti ništa dobro ne možemo očekivati. Kao što, u ostalom nismo dobili ni od bilo koje prethodne vlasti koje se ja sećam, a kakva nam je politička situacija, ne možemo puno očekivati ni od onih koji će smeniti ove, a smeniće ih pre ili kasnije to je sigurno, ukoliko se nešto iz korena ne promeni.
Na ovim prostorima ljudi veoma lako za sve svoje probleme i neuspehe krive državu: Država nije vlast, država su pre svega institucije i ponajviše narod, a ako promene očekujemo od ovog naroda, kratko rečeno, obraćemo zelen bostan.
Narod i nije tako kompleksan entitet za manipulaciju. Ako narod hraniš pomijama, pomije će i jesti, i na kraju početi i da uživa u njima., čak i kad ima izbora ješće pomije. Jedan mali deo naroda poželeće nešto više, još manji deo naroda uradiće nešto, ali većina neće uraditi baš ništa. Neki će možda zlurado posmatrati dok sve oko njih truli, samozadovoljni u svom malom učaurenom, izolovanom svetu. Neki će pobeći negde daleko i otuda pametovati kako treba što pre otići u “normalan svet”.
Šta treba raditi? Nemam pojma, jasno je šta ovde nedostaje, više nego očigledno je da niko drugi neće nam rešiti probleme osim nas samih, svako treba da izabere svoj način borbe i treba da bude spreman da svoje vreme uloži u nešto što mu vrlo verovatno neće doneti materjalnu satisfakciju. Legendarna izjava Eldridge Cleavera savršeno odgovara ovom trenutku. “Neutralnost više ne postoji, ukoliko nisi deo rešenja, onda si deo problema”.
Odlazak na koncert jednog dobrog, svetski priznatog i poznatog muzičara ili benda neće promeniti mnogo toga, osim što će one koje njemu prisustvuju na trenutak izvući iz žabokrećine u kojoj žive, na kratko obojiti život i biti odraz sveta u kome, deo naroda koji ne pristaje na pomije i sendviče želi da živi. Pa i to je neki korak napred. Svi koji su imali prilike a nisu prisustvovali koncertu Kurt Vilea izgubili su puno toga.
Šansa za popravni je za manje od nedelju dana, na Exit Festivalu. The Cure su svakako jedan od najvažnijih i najpopularnijih bendova na svetskom muzičkoj sceni ali i istoriji popularne muzike uopšte. Kako sam imao to zadovoljstvo da ih već jednom gledam u nastupu koji je trajao preko tri sata, znam šta govorim kad kažem da je to nastup koji se ne propušta.
