Bambara
Stray
Wharf Cat Records / 2020
9.3
9

Postoje „poneki“  bendovi ili muzičari, za koje osećate da ne dobijaju pažnju publike ili opšte priznanje za svoja dela, koje apsolutno zaslužuju. Bambara postoje više od jedne decenije, iza sebe imaju četiri albuma „Dreamviolence“ (2013), „Swarm“ (2016), „Shadow on Everything“ (2018) i ovogodišnji „Stray“ i ne mogu da se otmem utisku da su oni jedan od takvih bendova.

Bambara su na dva odlična prethodna albuma, posebno na trećem „Shadow on Everything“, kombinujući različite pravce i uticaje,  izgradili jedan veoma zanimljiv zvuk, koji bi najlakše mogli opisati kao noir gothic post-punk. „Stray“ je i dalje zaogrnut neodoljivo mračnom atmosferom i zvuči kao soundtrack za duboke noćne sate, skrivenih underground barova, potopljenih u absintnu izmaglicu, stecišta otuđenih freakova i socijalnih parija.

„Miracle“ vas odmah uvodi u mračan i uvrnut svet koje Batehovi stihovi jezivo detaljno oslikavaju

/ She smokes out her window watching the sunset
Behind the figures of bending trees
While her collection of broken wind chimes
Play wild drones in minor keys /

“Heat Lightning” donosi western gitare i žestoku bas liniju, sa stihovima u kojima je Smrt glavni protagonista.   “Sing Me to Street” sa senzualni pratećim ženskim vokalima donosi dramatičnost Leonarda Cohena ili Serge Gainsborougha.

Preporuka

share
share