Bruce Springsteen: Šefovo obećanje
Jedan od najvećih američkih rok muzičara Brus Springstin (Bruce Springsteen), nedavno je najavio svoj 19. studijski album “Western Stars”. Iako je još uvek prerano govoriti o kvalitetu novog albuma, kada neko iza sebe ima izdanja kao što su remek dela “Born in the U.S.A.”, “The River”, “Born to Run”, “Nebraska” ili “Darkness on the Edge of Town”, nije čudo što probirljivi slušaoci uvek imaju velika očekivanja.
Ploča o kojoj danas govorimo objavljena je pre gotovo jedne decenije, mada pesme koje se na njoj nalaze potiču upravo iz tog zlatnog Springstinovog perioda, iz druge polovine sedamdesetih godina prošlog veka.
Mnogi muzičari pod stare dane izdaju takozvane neobjavljene pesme iz vremena kada im je karijera bila u usponu, ne bi li zaradili koji dolar više. U najvećem broju slučajeva ti pokušaji deluju smešno, s obzirom da kvalitet tih neobjavljenih snimaka najčešće nije ni prineti najuspešnijim pesmama tog autora.
Na kraju krajeva, ne bi bile džabe neobjavljene. No, kada je Brus Springstin u pitanju i kompilacija “The Promise”, tu kao da ne važe pravila na koja smo navikli. Reč je o izdanju koje po kvalitetu bez problema može da se takmiči sa najhvaljenijim rok albumima objavljenim u 21. veku. A evo i zašto…
Te 1975. godine, Brus Springstin je objavio treći album “Born to Run” čime je dosegao planetarnu popularnost koju uspešno održava i danas. Kako legedna kaže, dve bitne figure u njegovoj karijeri tih godina su bile menadžer i producent Majk Apel, i tad još uvek muzički kritičar koji će uskoro postati Bruceov producent, a nešto kasnije i menadžer Džon Landau.
Ako znamo da je Apel važio za čoveka preke naravi, uvek insistirajući da svi konci budu u njegovim rukama, ne čudi njegov bes kada je saznao da Springstin želi da producent sledećeg albuma bude Landau. Smatrao je da je njegova zasluga za Brusovu popularnost veća od bilo koga i da je izbor Landaua umesto njega kao producenta, svojevrsna izdaja.
Usledila je velika svađa, nakon koje je Brus tužio Apela sudu, na šta je ovaj odgovorio kontra tužbom. Zbog svega toga, Brusu je bilo zabranjeno da snima muziku gotovo godinu dana. Nakon što su se ipak nekako dogovorili van suda, Springstin je sa Landauom konačno ušao u studio i snimio, po mnogima najbolji album u karijeri “Darkness on the Edge of Town”, koji je objavljen 1978, tri godine nakon “Born to Run”.
Iako mu duži period nije bio dozoljen pristup studiju, Springstinu niko nije mogao da zabrani pisanje pesama. Mešavina ogromnog talenta i inata u očigledno najkreativnijem periodu u njegovoj karijeri, rezultirala je ogromnim brojem pesama koje su nastale u te tri godine.
Kada je Brus seo sa svojim bendom da izabere pesme koje će se naći na “Darkness on the Edge of Town” ispostavilo se da ima snimljenih preko 70! Iako su mu neki članovi benda sugerisali da objavi dupli album, perfekcionista kao što je Bruce nije smatrao da ima dovoljno materijala za dve ploče. Izabrao je deset pesama, dok je ostalih šezdesetak ostalo da čami u studiju. I beše tako sve do kraja 2010. godine.
