Istorija svetske kinematografije zapamtiće mali broj autora sa Balkana, ali će jedno ime svakako svetleti posebnim sjajem - Dušan Makavejev je bio jedan od onih autora, koji je prateći žanrovska kretanja sve svega u Francuskoj, šezdesetih godina doneo tako željenu slobodu izraza u jugoslovenski film.

Iako je krenuo još krajem pedesetih godina sa kratkim i dokumentarnim formama, Makavejev će zapravo tek u narednoj dekadi izgraditi stil pod uticajem francuskog Novog talasa, i njegov prvi dugometražni film pokazaće o kakvom se talentu radi.

Čovek nije tica nije samo prezentovao u najboljem svetlu glumački potencijal Makavejevih budućih muza Eve Ras i Milene Dravić, već je na mikroplanu poslužio i kao savršena stilska vežba autoru da se poigrava sa različitim formama. Iako nominalno sagledavan kao oštra crnotalasna satira i pokazatelj trulosti komunističkog sistema u okvirima multikulturalne radničke zajednice (rudnik), Čovek nije tica zapravo memorabilan postaje nakon scene u kojoj Milena Dravić proživljava gotovo orgazmično uzbuđenje dok Boris Dvornik crevom poliva šoferšajbnu kamiona u kome se nalazi junakinja. (scena će poslužiti i kao osnova zvaničnog postera) Iako postoji prenaglašena simbolika, ova scena će samo u sitnijim deteljima najaviti otvaranje teme seksualnosti u jugoslovenskom filmu, teme zbog koje će Makavejev u budućnosti biti zabranjivan.

Preporuka