Kenny Kirkland - Mastermajnd iza Stingovih harmonija
Ako za nekog savremenog džez pijanistu možemo tvrditi da ga je za života definisao jedan solo izveden u mejnstrim produkciji, onda je to legendarni i sa ovog sveta prerano otišli – Keni Kirklend (Kenny Kirkland).
Tokom osamdesetih ostao je čuven kao kamen spoticanja u odnosima između braće Marsalis, odnosno čovek koji je stao uz mlađeg Brenforda, konfrontirajući se sa starijim Vintonom, i njegovim beskompromisnim stavovima u odbrani tradicionalnog džeza. I još gore, obojica su otišli i korak dalje, svirajući i snimajući sa prekookeanskom pop zvezdom Stingom.
Vinton nije mogao protiv mlađeg brata, ali nikada nije preboleo odlazak sjajnog pijaniste, čoveka i umetnika kakav je bio Keni Kirklend.
Pre nekoliko dana navršilo se 20 godina od smrti ovog umetnika. Tamo gde se rodio, tamo ga je i smrt zatekla – u Njujorku 13. novembra 1998. Samo nekoliko dana pre toga prisustvovao je Brenfordovom venčanju. Tempo i stil života koji je vodio dozvolili su njegovom srcu da jedva preskoči 33 godine života.
Uprkos toj činjenici, opus mu je impresivan, naročito na projektima gde nije bio frontmen. Pored najvažnijih albuma sa Stingom u periodu od desetak godina, Kirklend je ostao poznat i po saradnji sa Džonom Skofildom, Arturom Sandovalom, Dizijem, Majklom Brekerom, Keni Geretom, Karlom Blej, Terensom Blančardom, Elvinom Džounsom...
Jedini solo album, u triju sa Čarlsom Fambrouom i Džefom Votsom, snimio je 1991.
Međutim, ako ga po nečemu danas šira javnost prepoznaje, i nešto na čemu mu čak i kolege skidaju kapu i odaju priznanje, to je furiozna improvizacija na Stingovoj kompoziciji Bring on the Night, snimljenoj i izvedenoj uživo na koncertu u Parizu 1985.
Naime, ono što poćinje kao Stingova apgrejdovana verzija singla Bring on the Night, njegovog benda Police, pretvoriće se impresivnu interakciju između ritam sekcije Omar Hakim-Deril Džouns i Kirklenda, koja prvo kreće diskretno kao dinamički pad nakon refrena, ali se ubrzo transformiše u klavirsku improvizaciju satkanu od kreativnih pasaža i harmonskih sekvenci u fanki maniru, da bi sam Kirklend finiširao solo deonicu tvoreći repetitivni motiv na koji će se nalepiti ceo bend, koji uključuje i Stinga na vokalu i Marsalisa u rep deonici.
Keni Kirklend je posedovao izuzetnu tehniku, i jednako kvalitetno je koristio obe ruke, a stilski je bio pod uticijem svog duhovnog oca Herbija Henkoka, međutim, prerana smrt ga je sprečila da ostavi značajni solo opus. Ipak, gotovo sve što je snimio, danas se smatra vrhunskim doprinosom kako džez, tako i pop muzici.
