Pokretne slike Jane Austin
Bila je to tokom zimskog raspusta negde tokom srednje škole. Napolju je bilo strašno hladno, jaka mećava i mnogo snega, tako da je ostanak u toploj kući uz knjigu bio daleko najbolji izbor. U tom periodu bio sam opčinjen engleskom literaturom, mada onom koja je interesanta osobi u tom životnom dobu. Pročitao sam sva dela Tolkina, Artur Conana Doyla, sir Waltera Scotta i Roberta Louisa Stevensona koja sam imao na pri ruci. U kučnoj biblioteci oduvek su mesto zauzimao i kompet knjiga Jane Austin. Uvek sam to smatrao „ženskim“ romanima pa sam ih godinama zaobilazio. ali kako je i to bolje od dosade počeo sam sa čitanjem i moram da priznam da sam bio opčinjen od samog početka, najviše živopisnim i veoma realističnim opisom društva tog vremena. Mnogo kasnije, prilikom ponovnog čitanja primetio sam i mnogo dublje aspekte njenih romana. Kroz likove i živote njenih heroina ona je oslikala težak položaj žena tog perioda, koji se na žalost u nekim aspektima ni danas nije promenio. Jane Austin (16.decembar 1775 – 18.jul 1817) je za vreme svog života objavila četiri romana. Sve romane je uglavnom objavila anonimno i oni joj nisu doneli zasluženu popularnost, iako su joj pružili jednu vid finansijske sigurnosti i samostalnosti koja je bila nezamisliva ženama tog perioda. Prava popularnost usledila je pedesetdve godina nakon njene smrti, kada je njen nećak objavio njenu biografiju „A Memoir of Jane Austin“
Jane Austin se u svojim romanima uglavnom bavila višim staležom zemljoposednika, kome je i sama pripadala. Njeni romani su znatno više od pukih romantičnih priča, u njima se jasno vidi nezavidan položaj žena čak i onih višeg staleža, čija je jedina nada za pristojan, siguran život i socijalni status zavisila od dobre udaje. Njen rad je ocenjen kao kritika sentimentalnih romana popularnih u drugoj polovini XVIII veka i smatraju se delom tranzicije ka realizmu XIX veka. U potpunosti je odbacila stil „romantičara“ poput Waltera Scotta i raznih pisaca tada veoma popluarnih gotskih romana. Mnogi od kritičara tog perioda nisu sa lepim rečima dočekali njene romane i veoma često je upravo Walter Scott stao u odbranu njenog stila i napisao da ona svojim čitaocima prezentuje svet ne kroz fantastične scene nekog idealističkog, imaginarnog sveta već upravo onako kako ga ona vidi na iskreno tačan i realističan način. Ženski likovi u romanima su tada uglavnom bile samo litrarni ornamenti i glavni razlog herojskih dela glavnih junaka. Herojine romana Jane Austin su realne osobe sa svim svojim manama i vrlinama, ni blizu neralnog ideala savršene, obrazovane i pokorne žene koje društvo tog vremena nametalo tokom obrazovanja i odrastanja mladim devojkama. Oštra ironija, uz realizam i socijalnu kritiku čine dela Jane Austin od velike istorijskog značaja za tačnu sliku engleskog društva tog perioda.
Moj lični stav je da ekranizacije bilo kod litrarnog dela nikada ne mogu da odgovaraju literatnom originalu, posebno kada su u pitanju klasici svetske literature, jer sam proces čitanja dopušta našoj mašti da stvorimo svetove daleko kompleksnije i živopisnije nego što je to moguće na filmu. Pa ipak, živimo u vremenu kada popularnost knjiga opada, zato je ovo kratak izbor ekranizacija romana Jane Austin , bar onih vrednih pomena , u poslednjih dvadesetak godina, koji u gledaocu mogu da izazovu želju da pročita originalno delo, ako to već nije učinio.
Sama scenografija i kostimografija su daleko slobodnije nego što smo navikli kod filmova koji su smešteni u određeni istorijski period. Glavni likovi deluju opušteno, kako u garderobi, tako i u ponekad divljim u neurednim frizurama. Pažljivo odabrane lokacije u par ključnih scena interakcije između Elizabeth Bennet i Mr. Darcyja, iako ne dogovaraju scenama iz same knjige , ovde su uklopljene veoma elegantan način tako da samo doprinose ukupnom šarmu i atmosferi čitavog filma. Ono što se do sada pokazalo kao ključan sastojak u ekranizacijama romana Jane Austin je svakako izbor glumaca, koji je ovde savršen. Sa jedne strane u ulogama sestara Bennet imamo veoma mlade britanske glumice, Keira Knighley kao Elizabeth, Rosamund Pike kao Jane, Carey Mulligan u svojoj prvoj filmskoj ulozi, Jena Melone, koja je, doduše amerikanka, Talulah Riley, zatim Mathew Macfadyena kao Mr. Darcyja, a sa druge veterane i legende kao Donald Sutherland u ulozi oca, fantastična Brenta Blethyn u ulozi neurotične majke i naravno veliku Judy Dench kao Lady Ketrin. Kiera Knightley u ovoj ulozi svojom elegancijom i delikatnom gracioznošću podseća na mladu Audrey Hepbern, Macfadyen je svog Darcyja prikazao kao konfliktniju i mekšu osobu od Fithovog, što je u skladu sa ukupnom atmosferom filma, i hemija između dvoje glavnih heroja je očigledna.
Pored popularnosti ovog romana koja ne jenjava ni posle gotovo dva veka od objavljivanja, ovo je tek druga ekranizacija za veliko platno. Joe Wright je svojim pristupom ovom filmu dosta rizikovao, ali je i potpuno uspeo da unese svežinu i prenese duh dela klasične literature i svojim delom postavio pitanje na koje odgovor može dati samo ženski deo publike – ko je bolji Mr. Darcy Macfadyen ili Firth?
