GistroFM: Kada kažem domaća muzika mislim na ovo

Gistro FM predstavlja novo izdanje DoMesstic serijala posvećenog muzici nastaloj na prostoru SFRJ od pedesetih do danas. O čemu je tačno je reč, čućete u današnjem tročasovnom specijalu, u kom vas čeka čak 40 pesama. 

Ako bih baš morao da izaberem jednu pesmu na srpskom koju najviše volim, to bi bila ova kojom počinje današnja emisija. Istorija, antologija, udžbenici...dodajte dalje. „Neću da mislim, znam“.

Da je Skot Voker svojevremeno čuo album „Homo Volans“ Arsena Dedića siguran sam da bi odlepio. Ne postoji nijedan Arsenov album kog volim više nego ovaj. Sa njega slušamo pesmu „To nije važno“ koja na savršen način opisuje jesenje kiše i devojku „koja živi u svakom kvartu“. Na njega se nadovezuje „jugoslovenski Sinatra“ Ivo Robić pesmom koja sumira melanholiju septembra.  

Jedna od najvećih skrivenih tajni srpske pop muzike zove se Plavi pepermint. Njihove pesme su mi obeležile devedesete. Uz njihovu muziku sam rastao, ali ne i odrastao. Peđa iz pesme „Da si kao dete“ tačno zna zbog čega. Poezija u zaraznim melodijama. 

Svi mi koji odbijamo da poverujemo da se leto približava kraju, uživaćemo na nekoj rivijeri, u plavom kabrioletu, dok slušamo šmekerski Đuzin šlager „Monte Carlo“, odnosno pesmu „Mi idemo na more“ beogradskog benda B Strane. 

Kad smo kod šlagera, VIS Limunada pozdravljaju Katu, a Kralj Čačka objašnjava koja su to mesta „na kojima se mnogo više voli i mnogo manje mre“. 

Što se tiče domaćih albuma koje čekam sa ogromnim neidzdržom, ne postoji nijedan kome se toliko radujem kao debi izdanju grupe Svetionici severa koju predvodi Petar Dolinka. Jedna od pesama koja će se naći na njemu zove se „Beautiful Girls“, a danas je slušamo u uživo izvođenju s kraja prošle godine. The Style Council Pola Velera bili bi ljubomorni na ležernost ovog hita.  

Da su pre desetak godina Yo La Tengo došli u Srbiju, mislim da ne bi postojao bolji izbor za predgrupu od benda Petrol. Kada su oni prestali sa radom, nastao je bend Ti. U današnjoj emisiji slušamo po jednu pesmu obe grupe, koje mi ovih dana pašu kao prazna plaža turisti u septembru. 

Kada pomislim na Sonic Youth, jedna od prvih asocijacija iz savremene domaće produkcije je niški bend Plastic Sunday, kog slušamo u pesmi „Sam sebi dovoljan. Društvo nam prave i njihovi sugrađani Dobri Isak, koji su 1984. objavili album s verovatno najboljih naslovom u SFRJ „Mi plačemo iza tamnih naočara“. 

Čućemo hit koji zatvara Darkwood Dub album, koji se nalazi na ličnoj listi 10 najdražih albuma objavljenih na prostoru SFRJ.

Na svetu ne postoji mnogo muzičara koji sa više osećaja i emocija izvode kompozicije Erika Satija od Branke Parlić, a u to se možete uveriti i u današnjoj emisiji. 

Kada su u pitanju pesme koje me svaki put emotivno raznesu, za njih su danas zaduženi splitski Mister NO, novosadska La Strada, odnosno Veliki prezir. „A vetar ko da zna gde da duva“. 

Domaću amerikanu predstavljaju Wooden Ambulance, Stray Dogg, WENT i Ana Ćurčin, a slušamo i najbolji savremeni srpski chamber pop bend The Mothership Orchestra. Društvo nam prave još Suba, Jarboli, Rebel Star, Letu štuke, Karneval, Let 3, Kodagain, Gymnastics, Jesenji orkestar, Sofie from Seattle i mnogi drugi.  Mess je svuda oko nas. Ali DoMesstic ima samo Gistro FM.