Irrational Man [2015]
Dok god bude bio živ, i dok god bude stvarao filmove, Vudi Alen će biti poštovan i cenjen kao jedan od najoriginalnijih i najdarovitivijih filmskih autora ikada. Međutim, ponekada, i majstor ima prosečnih trenutaka, pogotovo kada su u pitanju njegove drame.
Tradicionalna fascinacija misterijama i moralno-etičkim kodeksima iz romana Dostojeveskog prožima gotovo svaki Alenov izlet u ozbiljnu dramatizaciju priče, naravno, rezultati nisu uvek jednakog kvaliteta. To je slučaj i sa filmom Irrational Man.
Žoakin Finiks briljira kao uvrnuti profesor filozofije, koga hvataju u isto vreme kreativna kriza, egzistencijalna noćna mora, alkoholizam, anksioznost i opsednutost savršenim ubistvom. Ovaj plot je uostalom tako tipičan za većinu Alenovih karakterizacija, tako da Iracionalni čovek ne predstavlja izuzetak u tom pogledu.
Iako se kao dramaturg Alen nije umorio, njegova režija i rad kamere su daleko od onog zabavnog i kreativnog genija kakvog smo navikli da gledamo u prethodnom dekadama. Režija je prilično poslovična, i talenat Finksa ostaje neiskorišćen. Nažalost, pored Finksa jedna Ema Stoun deluje bledunjavo, i taj spoj nikako ne funkcioniše. Tvistovi su ekonomični i svedeni na formu gega, što mu u krajnjem slučaju i dođe jedan od Alenovih trejdmarkova.
Na kraju, ne bi trebalo da zaboravimo da je to jedan Vudi Alen, i da iako dosta slabiji film od njegovih najboljih dela, Irrational Man je i dalje sasvim korektan proizvod, i prilično dobro stoji kao fino zaokružena celina u odnosu sa većinu filmova iz Holivuda.
