Broadchurch
Popularni whodunnit serijali spadaju u vešte detektivske priče na postulatima zavera i zapleta iz romana Agate Kristi. Naravno, britinski BBC je usavršio ovu formu do perfekcije, tako da poslednjih godina naročito dolazi do izražaja porast popularnosti serijala koji se mahom dešavaju u ruralnim delovima Britanije i Irske. Jedan takav uspešan serijal jeste Broadchurch.
Smešten u pomorsko (okeansko) mestašce na obalama britanskog ostrva, Broadchurch donosi priču o ubistvu jedanaestogodišnjeg dečaka, koje će, naravno, razoriti malu i naizgled homogenu zajednicu.
Ovaj plot deluje generički, međutim, u Broadchurch nekako funkcioniše uprkos prepoznatljivom i naširoko rabljenom narativnom obrascu.
Razlog je poslovično kvalitetna gluma i razrada karaktera, tako da tranzicije počinioca zločina, koje skaču s jednog na drugog iz epizode u epozodu, bivaju daleko prihvatljivije.
Poseban kvalitet jeste emotivni impakt, vešti sloumoušni, i upotreba prirodnih bogatstava u dramatizaciju, tako da mestašce deluje kao nezavisni mračni objekat koji lebdi nad sudbinama svojih sugrađanja, spreman da ih se svakog trenutka otrese.
Akutan problem ovakvih produkta jeste frenetični tempo režije, što ih i čini generičkim, i što osim populistički pogodnih i prilagođenih, ovakvi serijali ostaju bez ikakvih umetničkih kvaliteta, uprkos kvalitetnoj glumačkoj postavi, što je šteta, jer se čini da su neki BBC-jevi serijali devedesetih imali mnogo više strpljenja sa gledaocima, pružajući im uz čašicu zabave i dozu edukacije.