Jon Hopkins - Ritual [2024]

Oct 18, 2024

Jon Hopkins

Ritual

Domino / 2024

Jon Hopkins na albumu "Ritual" donosi zrelu muzičku ekspresiju koja istražuje odnos između zvuka i unutrašnjeg stanja čoveka. U pitanju je delo koje kroz suptilne, a povremeno i monumentalne muzičke strukture, nudi specifično putovanje slušatelju. Dok njegovi raniji albumi poput "Immunity" i "Singularity" odišu dinamikom i energijom elektronske muzike, "Ritual" otvara prostor za mirnije, gotovo meditativne trenutke, te kao nastavak njegovog prethodnog rada, "Music for Psychedelic Therapy", ovaj album se oslanja na Hopkinsovu težnju da muziku upotrebi kao alat za emocionalnu i duhovnu transformaciju, dok istovremeno eksperimentira sa formalnim strukturama i dinamičnim zvučnim pejzažima.

Album je strukturiran u osam povezanih delova, svaki sa jasnom ulogom u vođenju slušatelja kroz promene raspoloženja i zvučnih pejzaža. Uvodna pesma, "Part I: Altar," odmah postavlja ton albuma: zveckanje činija, smireni elektronski tonovi i ambijentalni zvukovi koji stvaraju osećaj spokoja i ritualnog otvaranja. Muzika ovde nije samo melodija, već i sredstvo za kreiranje prostora, stvaranje ambijenta u kojem slušatelj može da se izgubi ili nađe.

Hopkins koristi jednostavne zvučne elemente kao gradivne blokove, polako i strpljivo slažući slojeve. Ovaj minimalistički pristup zvuku evocira bliskost s prirodom i duhovnošću, a istovremeno nudi prostor za kontemplaciju. To posebno dolazi do izražaja u pesmama poput "Part III: Transcend/Lament," gde se slušalac polako vodi kroz tanane teksture i postepeni rast melodijskih linija, dok se ritam pojavljuje samo kao povremeni puls, ne toliko da bi dominirao, već da bi omogućio razvoj zvučne slike.

"Part IV: The Veil" donosi nešto dramatičniji zaokret. Ova kompozicija uvodi snažnije perkusije i zvučne elemente koji preuzimaju pažnju i menjaju tempo albuma. Hopkins ovde kombinuje elemente ambijenta sa techno pulsiranjem, stvarajući jedinstveni osećaj dinamike koja raste i povlači se, gradeći napetost koja kulminira u sledećim delovima. Vokalne deonice, koje uključuju eterealni glas Vylane, dodaju sloj mistike i atmosferičnosti, dajući pesmi ceremonijalni ton.

Kulminacija stiže u "Part V: Solar Goddess Return," koja zvuči kao zvučna eksplozija, sa ritmičkim pulsiranjem koje slušatelja prebacuje u intenzivniji zvučni pejzaž. Ovde muzika postaje gotovo fizička — bas linije i ritmičke deonice postaju dovoljno jake da se osećaju u telu, dok ambijentalni tonovi ostaju u pozadini, stvarajući utisak uzdizanja. Ovo je možda najsnažniji trenutak albuma, gde Hopkins uspeva da stvori osećaj ceremonijalne uzvišenosti, ali bez preterane dramatičnosti.

Međutim, nakon ovog vrhunca, album se vraća u smirenije vode, sa "Part VII: Dissolution" i "Part VIII: Nothing is Lost," koji nude kontemplativan završetak. Ovaj deo je u velikoj meri ogoljen, sa jednostavnim, melanholičnim melodijama na klaviru koje evociraju tišinu i prostor za refleksiju. Hopkins se ovde vraća zvuku klavira, instrumentu koji često koristi da bi zadržao osećaj povezanosti sa slušateljem na ličnom nivou.

"Ritual? je album koji od slušatelja traži strpljenje i otvorenost. Iako se Hopkins trudi da stvori osećaj jedinstvenog putovanja, povremeno se može osetiti da muzika insistira na određenom emotivnom toku, što ponekad deluje malo usiljeno. Međutim, to je ujedno i snaga ovog albuma — Hopkins zna kako da vodi slušatelja kroz različite faze osećaja i stanja, dok istovremeno ostavlja dovoljno prostora za ličnu interpretaciju.

Album je zreliji i suptilniji u odnosu na neka od njegovih ranijih dela, sa naglaskom na ambijent i kontemplativnu prirodu zvuka. Iako je ponekad teško pronaći trenutke spontanosti zbog precizno postavljenih zvučnih granica, Hopkinsov majstorski pristup kreiranju atmosfere i detaljnog zvučnog pejzaža čini ovaj album vrednim slušanja. "Ritual" je delo koje ne traži brzu pažnju, već nudi postepeno otkrivanje, nalik na sporo sagorevanje sveće tokom noćnog obreda.

Zbog svoje pažljive produkcije i dubokih zvučnih pejzaža, ovaj album najbolje funkcioniše u intimnim postavkama — slušanje sa slušalicama ili u tišini sobe omogućava najdublje uranjanje u Hopkinsov svet. U ovom smislu, "Ritual" je ne samo muzičko, već i iskustveno ostvarenje, pružajući slušatelju priliku da se izgubi, ali i da pronađe nešto lično u svakom zvuku.