Helmet - Left [2023]
Albumom "Left" Helmet se vraćaju na scenu nakon sedam godina tišine, još od albuma "Dead to the World", donoseći još jednu iteraciju prepoznatljivog zvuka benda koji se decenijama kreće na granici alternativnog metala, noise rocka i post-hardcorea. Helmet, bend koji je ne samo preživeo turbulentne promene muzičkih scena, već ih je neretko oblikovao, ovim albumom ne odstupa od svoje suštine, ali uvodi suptilne promene koje nagoveštavaju evoluciju. Page Hamilton i dalje ostaje jezgro benda, a njegova harizma i beskompromisni pristup stvaranju zvuka i dalje odjekuju kroz svaki rif i svaku pesmu.
Album otvara pesma "Holiday", koja svojim melodičnim uvodom vara slušaoce, nežno ih uvodeći u svet Helmeta, pre nego što eksplodira u teškim, sirovim rifovima. Ta ravnoteža između agresivnog i melodičnog aspekt je koji Hamilton perfekcionira još od početka karijere. Produkcija na albumu je besprekorna – svaki instrument ima prostora da diše, ali se skladno uklapa u čvrstu celinu, dajući poseban akcenat na Hamiltonove vokale, koji se kreću od oštrih, gotovo besnih vrisaka do neočekivano emotivnih momenata.
Na albumu "Left", Helmet se ne boje da se poigraju s formom. U pesmi "Gun Fluf", tempo se ubrzava, donoseći lakši i brži ton koji kontrastira uvodnoj pesmi, dok "NYC Tough Guy" zvuči kao da dolazi direktno iz srca haotičnog, zagušljivog grada. Ova pesma je divlja vožnja kroz haos rifova, dok Hamilton briljira sa sebi karakterističnim, džezom nadahnutim solom. Ovaj spoj noise rocka i apstraktnih muzičkih ideja nije samo povratak na stare Helmet korene, već i način na koji bend pokazuje svoju tehničku superiornost u okviru žanra.
"Make-Up" je pesma koja odzvanja nostalgijom. Polako se gradi, donoseći atmosferu koja podseća na Helmetove rane radove, ali onda, u trenutku, eruptira u moćan rif koji se zadržava dugo nakon što pesma završi. Ovo je Hamilton u svom najboljem izdanju – stvaranje jednostavnih, ali nezaboravnih melodijskih linija koje ostavljaju neizbrisiv trag na slušatelja.