"Nitram": Uznemirujući i izvanredan film o masakru u Port Arthuru
Iz Australije nam stiže veoma dobar film. „Nitram“ je premijerno prikazan na festivalu u Kanu, gde je Caleb Landry Jones dobio nagradu za najboljeg glumca za svoju ulogu. On je jedan od onih glumaca koji savršeno mogu da igraju ljude sa kojima nešto očigledno nije u redu (da li su poremećeni ili retardirani, potpuno je nebitno, on je stvoren za svaku od ovih uloga). Reditelj Justin Kurzel je već snimio film zasnovan na istinitim i stravičnim događajima („Snowtown“), a sada je isporučio još jedan, ali ovaj se ne fokusira na sam zločin. Kurzel je u saradnji sa scenaristom Shaunom Grantom odlučio da snimi film ne o tom strašnom događaju, već o svemu što mu je prethodilo.
Naime, 1996. godine, u turističkom resortu Port Arthuru na Tasmaniji, poremećeni mladić Martin Bryant ubio je 35 ljudi i ranio 23 osobe poluautomatskom puškom koju je legalno kupio, a ovo je film o njemu. Nitram je Martin kada se ime okrene naopačke, i tako su ga klinci ismevali, a može se naslutiti da je bilo i zlostavljanja u školi. Autori filma pokušali su da uđu u pomračeni um momka koji je to uradio i shvate kako je tako nešto uopšte moguće, a pored jezive i krajnje uznemirujuće atmosfere, reč je o filmu koji se izdvaja po sjajnim glumačkim izvedbama, posebno briljira američki glumac Caleb Landry Jones, koji po prirodi pomalo liči na ludaka, pa nije iznenađujuće što ga često angažuju za takve uloge.
To je priča o sociopati u nastajanju, o momku za koga je od početka jasno da nije čist i da je, najblaže rečeno, potpuni freak. Čudak sa istorijom mentalnih bolesti koji živi sa svojom majkom (Judy Davis) i ocem (Anthony LaPaglia), koji su stalno zabrinuti i uplašeni za sopstvenog sina. Od prvih trenutaka kada ga vidimo, čak i da ne znamo šta će se dogoditi, jasno nam je da je ovo jedna od onih priča koje se ne mogu dobro završiti. On je potpuno van kontrole, roditelji ne znaju šta da rade s njim i dok mu otac popušta i izgleda da se pomirio sa sudbinom, njegova majka pokušava da bude stroga, ali i ona polako gubi nadu da će on biti normalna osoba.
Ova bizarna, bolesna priča o disfunkcionalnoj porodici postaće još luđa jer će se Martin sprijateljiti sa pedesetogodišnjom Helen (Essie Davis), ekscentričnom ženom koja je neverovatno bogata. Priča će biti sve luđa i bizarnija, jer će momak poput Martina odjednom postati pun novca (Helen je zaista bila ekscentrična i bogata, a Bryant ju je zapravo još više finansijski iskorištavao nego što je prikazano u filmu), a njegovo psihičko stanje će se pogoršati posle niza nesreća, od kojih će većinu sam izazvati.
Justin Kurzel je snimio film o čoveku čije ponašanje jednostavno nije normalno, jer je ovde sve sušta suprotnost od toga kako se normalan čovek ponaša i reaguje u određenim situacijama, a odličan reditelj kao što je Kurzel uspeo je da maestralno dočara ovu osobu i snimi ubedljivu psihološku dramu, i to je, bez sumnje, ozbiljan film. Kurzel i njegov scenarista Grant namerno se zalažu za veoma neprijatnu atmosferu, ali je nama, publici, zapravo sasvim dovoljno to što znamo da nešto nije u redu sa protagonistom filma. Samo to je dovoljno zastrašujuće.
Autor: Marko Jovanović.