Last Night [1998]
Dejvid Kronenberg, ikona kanadske filmske industrije, devedesetih je bio ispiracija autorima iz svoje zemlje da krenu samostalno putem kreativog izražavanja, bez stega i žanrovskih ograničenja. Pojavljujući se kao epizodista ili producent, Kronenberg je participirao kao direktan saučesnik, i siva eminencija. Jedan od takvih filmova, nad kojim lebdi Kronenbergova senka, jeste ostvarenje Dona MekKelara Last Night.
U ovoj apokaliptičnoj crnoj komediji MekKelar nam opisuje događaje u Torontu koji prethode smaku sveta.
Bez previše patetisanja i moralisanja, MekKelar na jedan gorkosladak način odbrojava sate pre totalnog uništenja. Njegovi junaci su obični ljudi koji pokušavaju bez preterane pompe da eventualno nadoknade neke stvari koje su propustili u prethodnom periodu života.
Iako iznad dijaloga lebdi senka uništenja, MekKelar je prezentuje hladno, na način da se većina već odavno pomirila sa sudbinom planete, tako da je zapravo i poželjno izbegavati temu apokalipse. Međutim, svaki dijaloški diskurs svakako izaziva buru i emocije, i tu leži taj crnohumorni i tragikomični autorov efekat, što celokupni film diže na skoro pa kultni nivo.
Last Night možda nije film koji deluje privlačno, jer njegova krajnja instanca može stvoriti depresivan osećaj kod gledalaca, ali je svakako kvalitetno filmsko ostvarenje, koje pokazuje da je kanadska filmska industrija osim Egojana i Arkanda imala još dosta dobrih nezavisnih autora.
