Great Lake Swimmers - Uncertain Country [2023]

Nov 19, 2023

Great Lake Swimmers

Nettwerk / 2023

8.8

Ako pratimo nekog muzičara ili bend od samog početka njihove karijere, dešava se da vremenom izgubimo interes za njihovu muziku. Nekad je razlog tome što se dotični toliko recikliraju da to na kraju deluje kao loša i bleda fotokopija originala, a ponekad razlog je previše promena i eksperimenata, tako da to više ni malo ne liči na ono što smo zavoleli i jednostavno nam to više ni malo ne leži. Ove godine bilo je sasvim pristojan broj izdanja, velikih bendova koji su, mene lično iznenadili, konačno jednim dobrim albumom nakon serije ispod prosečnih. Queens of the Stone Age, Foo Fighters, The National su ove godine izbacili albume koje je najzad moguće slušati sa uživanjem, a manje više svi su koristili sličan recept, vratili su se zvuku iz svog najboljeg perioda.

Kanadski indie folk bend Great Lake Swimmers učinio je nešto slično svojim osmim albumom „Uncertain Country“. Najupečatljivije albume u karijeri ovi kanađani snimili su na samom početku. Sa svoja prva tri albuma „Great Lake Swimmers“ (2003), „Bodies and Minds“ (2005) i posebno „Ongiara“ (2007) bend je postavio postulate svog prepoznatljivog indie folk zvuka. Donekle se za Great Lake Swimmers može reći da je muzički projekat Tony Dekkera, i jedini konstantan član od samog početka, ipak promene u postavi benda donosile su do promena u zvuku, koji se kretao dominantnog oslanjanja na folk i country, i fuzijom ovih žanrova sa rock i pop muzikom. Eksperimentisanje zvukom kod ovog benda ponajviše se ogledalo u izboru instrumenata koje je bend koristio, kao i načinu i lokacijama snimanja. U osnovi njihove muzike gotovo na svakom albumu osim „The Waves, The Wake“ (2018) bila je akustična gitara, a onda je iz albuma u album zvuk je obogaćivan raznoraznim instrumetima, poput harmonike, gudača, hamond organe, pa do onih egzotičnijih instrumenata, poput horne, vibrafona, marimbe itd.

Svakako je pozitivan pristup eksperimentisati svojim zvukom i pokušavati nešto novo, i iako su albumi „Lost Channels“ (2009), „New Wild Everywhere“ (2012) i „A Forest of Arms“ (2015) imali itekako dobre trenutke, meni je ponajviše nedostajao zvuk koji je bend imao na albumu „Ongiara“.

Na „Uncertain Country“ bend se na izvestan način vratio svojim korenima, ali i pored toga uneli više nego dovoljno novih elemenata i začinili zvuk uticajem Dekkerovih omiljenih bendova poput Teenage Funclub, Galaxy 500 i Buffalo Tom te učinili da album zvuči sveže i veoma zanimljivo. Pesma koja otvara album, naslovna „Uncertain Contry“ već sama po sebi je dokaz ovoga gore izrečenog. Osnova zvuka je indie folk, sa odličnim pop harmonijama koji nose eho ranih R.E.M. i naravno zašećereni neodoljivim zvukom pedal steel gitare. „When The Storm Has Passed“ upravo kao da dolazi sa onih pomenutih albuma sa početka karijere, melanholični mid tempo indie folk sa fanatastičnim refrenom.

Great Lake Swimmers su uvek na albumima imali izvestan broj sporih pesama koji se u osnovi zasnivaju samo na vokalu i akustičnoj gitari. Često ovakve pesme uspevaju da me užasno smore, dešavalo se to i Great Lake Swimmers na ovim kasnijim albumima, ali na onim njihovim ranim, Tony Dekker je uvek uspevao da u poptunosti okupira pažnju slušaoca stalnim promenama u tempu i tonalitetu pesme, kao i odličnim refrenom, ali i još više od toga, da učini da slušaoc u poptunosti uroni u emotivni vrtlog koji te pesme nose u sebi. „I Tried To Reach You“ i „Moonlight, Stay Above“ su upravo takve pesme, akustična gitara, lepe i setne vokalne harmonije povremeno prošarane melodijama na klaviru, veoma minimalistički a opet zvuče veoma raskošno.

„Swimming Like Flying“ veoma melodičnim refrenom hvata na prvo slušanje, „Promise Of Spring“ zalazi u zvuk psihodeličnog popa. „Riverine“ i „Quiet Before The Storm“ su veoma bogato aranžirane, sa zvučnim slojevima klavira ili gudača, setnim vokalnim harmonijama čine da bend u potpunosti blista na ovim pesama.

Ono što su Great Lake Swimmers posebno podvukli stihovima na ovom albumu, pored naravno zaranjanja u duboke i skrivene emocije i preturanja po njima, je i naš odnos prema svetu oko nas. „Respect For All Living Things“ u svom naslovu govori više nego dovoljno o temi pesme, dok muzički donosi mid tempo ritam, uz veoma dobru melodiju i neodloljivi hor na pratećim vokalima. „Flight Paths“ je mračnija, sa dominantnom bas linijom, preko koje se slažu slojevi akustične gitare, klavira i klavijatura.

Nežna „Am I Floating In The Air“, sa dominantim gudačima, pulsirajućim ritmom koji čine muzičku podlogu za konteplaciju o osećanju rezignacije i zatočenosti u beskrajnoj petlji progresa modernog sveta, stavlja tačku na ovaj izvanredan album.

Po navodu samih članova benda „Uncertain Country“ predstavlja ujedno i nov početak, kao i refleksiju na protekli period karijere, dok ujedno prebira po dubini ljudskih emocija, neumitnom protoku vremena, i potrazi sa smislom u jednom naizgled besmislenom trenutku vremena. „Uncertain Country“ je najsnažniji album jednog od najboljih kanadskih bendova u ovom trenutku i pravo uživanje od prve do poslednje pesme.