The Lord of the Rings: The Rings of Power [2022]
U Tolkienov svet ušao sam negde sa 11 godine. To leto pamtim kao jedno od najlepših u svom detinjstvu, nisam se odvajao od knjiga za vreme tog raspusta. Mada, na početku sledeće školske godine, nakon pitanja razredne, i nastavnice srpskog “ko je šta čitao tokom raspusta” moj odgovor “Gospodar prstenova” dočekan je veoma hladno, gotovo sa gađenjem, (pored toga što sam jedini u odeljenju bilo šta čitao tokom raspusta) i kometarom, “mogao si nešto vredno da nađeš poput “Deca sa kolodvora Zoo””. U inat razrednoj, taj roman nikada nisam pročitao.
Decenijama kasnije Tolkienovi romani zauzimaju pristojan deo mog života. Ne čitam ih više kao nekad, pročitao sam ih prilično puta, filmove gotovo znam napamet. I pored svega toga, ja nisam jedan od onih fanatičnih fanove, poput recimo našeg saradnika Gromiseva, koji je i trebao da piše ovu recenziju, ali nije želeo da pogleda ni minut ove serije. Ja ne znam, poput njega, u pola noći porodična stable istaknutih patuljaka ili vilovnjaka, ne poznajem pošteno ni svoje rođake, pa još treba da pamtim ko je kome otac a kome brat sa trećeg kolena međ vilovnjacima. Nisam jedan od onih koji je kritikovao filmover Petera Jacksona zbog raznih sitnica koje su pravim “hard core” fanovima od krucijalne važnosti. Moja zamerka Jacksonovim filmovima nije njegovo poštovanje Tolkienovog dela jer tu se zaista trudio, već kvalitet njegove režije.
I tu sad dolazimo kod jednog od glavnih problema pompezno najavljivane Amazonove tv serije “The Lord of the Rings: The Rings of Power”, poštovanja literalnog izvora. Kreatori ove tv serije, takozvani “showrunneri” i scenaristi Patrick McKey i John .D. Payne, velikim delom glavni odgovorni za krajnji utisak, koji ostavlja tv serija, nakon prve sezone ostavlaju utisak nekoga ko nikada nije pročitao bilo šta iz Tolkienovog opusa, već je možda, onako usput pogledao Jacksonovih 6 filmova.
Gledajući brojne tv serije i filmove u poslednjih dvadesetak godina, posebno onih koji dolaze iz žanra epske fantastike i fantastike uopšte, nepoštovanje autora romana, koji se ekranizuje je nešto poput pravila. Jasno je da delo mora da se prilagodi ekranizaciji, i da pri tome neminovno gubi na kvalitetu. Svi ti “showrunneri” i raznorazni scenaristi uzimaju na sebe da “ispravljaju” dela, uništavajući pri tome sve ono što je romane činilo sjajnim, bar u očima obožavaoca. Nepoštovanje autora je recimo potvrđeno nedavnom izjavom jednog od kreatora, sada bivših, tv serije “The Witcher” koji je izjavio da su se scenaristi sprdali sa romanima. Iako sam volim romane Sapkowskog, moram priznati da on jeste drugorazredni pisac, pa ipak veoma čitan i voljen. Generalno u današnjoj epskoj fantastici ili naučnoj fantastici, teško je naći pristojnog autora, uglavno se to svodi na jedva podnošljive, koji se ističu u moru beznačajnih dela. Autorima poput J.R.R. Tolkiena, Ursule Le Guin, Artura Clarka, Isaaca Asimova odavno se niko nije približio.
U slučaju “The Rings of Power” ako su inforamcije tačne, Amazon je kupio prava na nekih stotinak stranica iz romana “Silmarilion” koji obrađuje drugo razdoblje, period pre pada Saurona. Navodno, kako se na tim stranicama nigde nisu pominjali hobiti, a prava na to ime već ima Peter Jackson, već se samo pominju harfuti, kao jedna od dve pod rase hobita,te u celoj tv seriji imamo samo harfute a ne hobite. To na kraju i ne predstavlja neki problem već više govori o gomili gluposti i besmislica koje upravljaju svakodnevinim životom u modernom svetu. Tih stotinak stranica ne nudi mnogo sadržaja za obrađivanje, ali nudi ogroman svet u kome je neko sa dobrom maštom i poštvanjem Tolkienovog dela mogao kreirati fantastične stvari. Ali ovde to nije slučaj.
Samo nabrojati ono što smeta pravim fanovima ovog romana, a razgovarao sam se nekoliko, trebalo bi puno vremena i pisanja. Nema zamerki za uzimanje glumaca afro američkog porekla za ulogu patuljice (veća zamerka je što patuljice nemaju bradu, jer se po Tolkienu one ne razlikuju od muških patuljaka), već je poptuno pogrešno predstavljanje velikih i značajnih likova iz Tolkienovog sveta. Neki od najvećih vilovnajčkih heroja i ratnika, kralja Gil Galada (Benjamin Walker), majstora kovača Celebrimbora (Charles Edwards), mladog Elronda (Robert Aramayo), predstavljeni su kao “šonje”, dok Gil Galad ostavlja utisak sitničavog, nadmenog i tupavog bilmeza a ne velikog junaka i moćnog kralja . Sa druge strane patuljački princ Durin IV (Owain Arthur), žestoki ratnik, veliki kralj je papučar čijem domu žena nosi pantalone. O tome kako je predstavljna Galadrijela (Morfydd Clark) bi se takođe moglo pisati puno, ali svako ljubitelju Tolkiena nema potrebe nabrajati šta sve ne valja, a oni koji to nisu, neće im puno značiti.
Ali ako pogledamo ovu tv seriju iz druzgog ugla, da recimo zaboravimo da je to delo bazirano na Tolkienovim delovima, što je više nego teško, ali ajde da pokušamo. Zamislimo,da recimo pred sobom imamo epsku avanturu, u novom fantazijskom svetu, sa potpuno novih herojima. Na taj način sve što su ovi nesrećni scenaristi uneredili u adaptaciji Tolkiena gubi na značaju, te pod lupu dolaze potpuno drugi aspekti ove tv serija.
Epska fantastika je prisutna na tv ekranima veoma dugo. Uglavnom su to bile tv serije veoma tankog kvaliteta, vizuelno a još više u narativu. Primetan skok u kvalitetu primećujemo tek od proboja tv serije “Game of Thrones”, posebno u vizuelnom aspektu.
“The Rings of Power” ni u čemu se ne može svrstati u prvu ligu epsko fantastičnih tv serija. Ali krenimo prvo od dobrih stvari. Fotografija je odlična, pejzaži i lokacije na kojma je snimana ova tv serija nose potreban epski karakter. Ovo baš i nije tako teško potrefiti, jer je serija snimana na Novom Zelandu, a gde god da krenete u divljini Novog Zelanda naići ćete na veličanstvenu moć i lepotu prirode.
Specijalni efekti bi recimo dobili prelaznu ocenu. Numenor gledan iz daljine deluje zaista velelepno, ali scenografija samih ulica Numenora, ne deluje bogzna kako bolje od scenografije bledih tv serija epske fantastike poput “Legends of the Seeker” ili “The Outpost”, (čije su poslednje tri sezone snimane u Srbiji i koje su izgledale sasvim pristojno). Nije da je ono što vidimo u “The Rings of Power” slabije od pomenutih ostvarenja, mora se priznati da je za nijansu bolja, ali sredstva koja su uložena u njih nisu bila za nijansu veća.
Kako je “The Rings of Power” najavljivana kao najskuplja tv serija ikad, sa svakom epizodom koja košta oko 48 miliona dolara, ostaje pitanje na šta je sav taj novac potrošen. Na kostimografiju sigurno nije, jer oklopi i oružje, ulavnom deluju kao jeftine replike koje se mogu naći po kineskim radnjama. Samo upoređenja radi u trilogijama “The Lord of the Rings” i “Hobbit” svi oklopi i oružje bili su delo pravih i veštih kovača, što ovde ne deluje da je slučaj.
Dolazimo sad do najvažnijeg dela jednog ostvarenja, sam narativ i dijalozi. Sama priča, puna je rupa i često deluje kao uvreda za zdravu logiku. Primera je toliko mnogo da je teško pomenuti ih. Naravno, sve je pravilima aktuelne političke korektnosti. To je recimo slučaj sa likom Bronwyn (Nazadin Boniadi), lokalne travarke, neki bi rekli veštice. Lako je u to posumnjati jer je Bronwyn veoma lepa, uredna, čista i očuvana žena međ prljavim, odrpanim i ružnim seljacima, kako muškog tako i ženskog opredeljena. Upravo ta seljanka zapadne za oko naočitom vilenjačkom ratniku Arondiru (Ismael Cruz Cordova), što jelte, nije često u Tolkienovom svetu, samo dva zabeležena među rasna zbližavanja za par hiljada godina. I upravo ta slabašna žena uspe prva da ubije strašnog orka, i njegovu glavu tresne u kafani, pred svim onim ružnim, prljavim, odrpanim i krezubim muškim slabićima i kukavicama (ama baš svi seljani su upravo tako predstavljeni, ko da su pokupljeni sa mitinga SNS-a) i odjednom od one koju se hteli da spaljuju na lomači, ona postaje njihov vođa.
Ceo narativ sa harfutima i onim likom koji padne sa neba je protkan nelogičnostima , zatim lik Galadrijele koju glumi simpatična Morfydd Clark, na momente je krvožedna vilovnjačka ratnica koja ne preza da žrtvuje sve svoje ljude ili vrši nemilosrdan genocid nad orcima sve zbog svoje vekovne opsesije Sauronom, koga ne prepoznaje dok joj se pola tv serije muva ispred nosa.
Dalje, pohod numenorijanaca protiv orka, na koje ovi polaze sa tri broda, jer su dva spaljena akcijom neke numenorijaske gerile. U ta tri broda stane stotine i stotine konja i ratnika. Da su malo manje para bacali na recimo, ketering ostalo bi im za specijalne efekte, te su mogli dodati nekoliko stotina brodova i nekoliko desetina hiljada ratnika, što bi mnogo bliže odgovaralo očekivanoj slici jedne velike bitke.
I za kraj primera nedostataka u logici (njihov broj je daleko veći ali nema smisla sve ih pominjati) je borba između numenorijanaca i orka. Tokom cele serije vidimo da orci ne smeju da se izlažu sunčevoj svetlosti jer im ona prži kožu. U pomenutoj borbi izgleda da su orci to zaboravili i bez problema se makljaju i ginu na buljuke pod jurišom moćnih konjanika u oklopima kineske proizvodnje.
Dijalozi su priča za sebe. Ne znam da li je cilj scenarista da smisle dijaloge koji jedva odmiču od proste rečenice, dužine ko izjava na tviteru, glupi, banalni, besmisleni, bombastični i poptuno nelogični. Možda na taj način žele da sadržaj tv serije približe modernoj i mlađoj publici čiji se mozak opasno pregreva ako pročitaju nešto duže i složenije od upravo tih prosto proširenih rečenica sa tvitera, instagrama ili već neke druge gluposti koja je sada u modi. Gledajući mnoge tv serije, pa i filmove u poslednje vreme, posebno adaptacije popularnih romana, poput recimo tv serije “The Watch” po romanima Terry Pratchetta, gomile serija o super herojima, pa čak i do izvesne mere druge sezone tv serije “The Witcher” možemo zaključiti da su holivudski “showrunneri” i scenaristi, uobraženi, nadobudni, polupismeni diletanti (ne možemo reći amateri, jer sigurno ima na hiljade amatera, Tolkienovih fanova koji bi odradili daleko kvalitetniji posao), za koje je jedino objašnjenje da su u filmskoj industriji preko neke debele veze.
U slučaju gore pomenute dvojice Patricka McKeya i Johna .D. Payne-a, ta veza je J.J. Abrams čiji su oni navodno bili asistenti ili šta već dok u svojoj biografiji imaju samo upisan rad na “Star Trek Beyond” za koji čak nisu bili ni potpisani u špici, već su verovatno prepisivali i lektorisali scenario koji je delo Simona Pegga i Douga Junga.
Rekolo bi se da u svemu ovome poptuni kreteni su ispali ponajviše oni koji su McKeyu i Payne-u dali posao, jer jedan ovako skup projekat daješ u ruke ljudima koji iza sebe nemaju ama baš ništa i očekivati od njih da naprave nešto dobro.
“The Lord of the Rings: The Rings of Power” potpuno zaslužuje pridev epski, i to katastrofa epskih razmera. Kako drugačije nazvati kada uložite u nešto 500 miliona dolara i dobijete ovo. Ali kao i uvek, ovo je samo moje mišljenje, neko se možda složi, a neko ne, zato moj stav je da treba pogledati neko delo pre nego, pre suda o njemu. Ako sam ja već gubio vreme i zlopatio se kroz osam epizoda što ne bi i drugi. A što se druge sezone tiče, a sigurno će je biti, ostaje nam da vidimo da li mogu da nadmaše prvu sezonu. Mislim da je ekipi iza “The Rings of Power” samo nebo granica, u količini gluposti koje mogu da smeste u jednu tv seriji.
