Pom Pom Squad - Death of a Cheerleader [2021]

Jan 16, 2022

Pom Pom Squad

Death of a Cheerleader

City Slang / 2021

7.6

Pom Pom Squad je nastao kao solo projekat kantautorke Mie Berrin, 2015.godine, kada je imala 18.godina. Na samom početku, nastupala je po njujorškim klubovima sama ali vremenom je njen solo projekat postao pravi bend od 4 člana. Pored nje, Mie Berrin (vokal/gitara) tu su još Mari Alé Figeman (bas), Shelby Keller (bubanj) i Alex Mercuri (gitara).

Slušajući 12 pesama sa debi albuma “Death of a Cheerleader” ali i obradu velikog hita "Popular" benda Nada Surf, objavljenom samo kao singl, jasno je da muzički koreni Berrinove leže u alternativnom rocku 90ih, indie popu i panku. Album je pun distroziranih gitara i prijatnih melodija. Prvi singl sa albuma “Head Cheerleader”, zavodljivo aranžirane vokalne harmonije, pristojan gitarski rif i adekvatna ritam sekcija čini ovu pesmu pravim indie rock gitarskim hitom. U toj muzičkoj oblasti su i mid tempo “Crying” i “Drunk Voicemail”.

Pank uticaji veoma su jasni u „Cake“, „Lux“ i „Shame Reaction“, veoma dinamične pesme sa besnim gitarama i jednako ljutitom ritam sekcijom. Zatim tu su one laganije stvari poput akustične „Second That“, „Forever“ koja je obogaćena gudačkim aranžmanima , „This Couldn't Happen“ koja zvuči kao uspavanka, sa takođe dobrim gudačkim aranžmani kao pratnja mekoj gitarskoj melodiji i vokalu i na kraju „Be Good“ koja nosi prizvuke pop muzike 60ih.

„Crimson + Clover“ je obrada Tommy James & The Shondells, te Pop Pom Squad zvuče kao koktel Cowboy Junkies i Mazzy Star. Mia Berrin, u laganijim, delikatnijim pesmama, na momente, ima u vokalu sanjivo zavodljivi eho Hope Sandoval. „Red with Love“ sa druge strane zvuči kao distorzirani Sundays kako po gitarskoj melodiji tako i po vokalu.

Berrin inspiraciju za stihove traži u svojim tinejdžerskim danima, tako da ovaj album možemo posmatrati kao „coming of age“ priču. Generalno tu se ređaju problemi koji mogu da more devojku na ivici tinejdž životnog doba, te mogu zaključiti da postoji i izvesna doza iskrenosti, što se i da osetiti u njenom vokalu kojim uspeva da prenese emocije od tuge do besa.

Utisak koji „Death of Cheerleader“ ostavlja je da je sve podređeno vokalu. Osim povremenih momenta u kojima se gitare i ritam sekcija pomalo razmahnu kao recimo u „Cake“ ili „Crimson + Clover“, uglavnom ne odstupaju previše od zadate muzičke matrice, distroziranih rifova i režećih gitarskih melodija u pratnji ritam sekcije koja „završava posao“ ali ne i mnogo više od toga.

„Death of a Cheerleader“ je pristojan debi album, koji ima svoje dobre strane i one malo slabije. Jasno je da se radi o grupi talentovanih muzičara, pre svega Mie Barrin koja je i autor muzike i stihova na gotovo svim pesmama.

Dobra strana je da su pesme veoma dopadljive, prijatne za slušanje.Odlična produkcija iza koje stoji Sarah Tudzin (Illuminati Hotties) donosi prljave gitare i neispolirane zvuk kako i trebe kod indie rock muzike.

Neodstatak albuma je da bend još uvek nije našao svoj „glas“. Posebno Berrin u svojim vokalnim aranžmanima, koji imaju svoje dobre delove, ali prečesto upada u šablone, toliko prepoznatljive za gomilu generičkih pevačica iz alterantivno/indie rock miljea.

Preslušavao sam album nekoliko puta i nikako nisam mogao da ga sagledam kao jedno kohezivno delo, koje povezuje jasan, prepoznatljiv autorski pečat muzičara. Nekom to pođe iz prve ruke, nekome je potrebno malo vremena, a neko to nikada ne pronađe i bude zaboravljen veoma brzo. U kojoj su grupi Pom Pom Squad reći će nam njihovi budući albumi.