Summer White [2020]
Summer White (Blanco de Verano), debitantski igrani film reditelja i scenariste Rodriga Ruiza Pattersona, imao je svetsku premijeru u okviru takmičenja World Cinema Dramatic na Sundance Film Festivalu 2020. godine, krajem januara. Reč je o izuzetnoj i upečatljivoj psihološkoj drami o odrastanju. Summer White najavljuje dolazak još jednog talentovanog reditelja koji će predstavljati savremenu meksičku kinematografiju i na kojeg treba obratiti pažnju u budućnosti.
Radnja filma vodi nas u Meksiko (preciznije, Meksiko Siti), gde pratimo priču o 13-godišnjem Rodrigu (kojeg novajlija Adrian Rossi igra maestralno i sa velikom hrabrošću), usamljenom tinejdžeru koji utehu pronalazi provodeći vreme sa svojom voljenom majkom Valerijom (Sophie Alexander-Katz), za koju je jako vezan, i čini se da uopšte nema prijatelja jer većinu vremena provodi sam na obližnjem smetlištu automobila. Njegova majka mu je sve. Ona je njegov najbolji prijatelj, njegov zaštitnik i ceo njegov svet. Međutim, kada njen novi dečko Fernando (Fabián Corres) dođe da živi u njihovu malu kuću na periferiji Meksiko Sitija, Rodrigov svet počinje naglo da se ruši. Ne može da podnese što njegova majka sada poklanja pažnju njenom novom dečku, koji očigledno nije bio samo momak ,,za jednu noć“, već puno ozbiljnije od toga. Fernando je, reklo bi se, korektan čovek od četrdesetak godina, koliko ima i razvedena Valerija, i pokušava da uspostavi kontakt sa Rodrigom i da mu se približi. Ali, Rodrigo nije srećan zbog njegovog dolaska kod njih i vidi rivala u Fernandu, te počinje da sabotira njegovu vezu sa Valerijom. Nalazi se u situaciji, ili da prihvati svoju novu porodicu ili da uzvrati i povredi osobu koju najviše voli.
Rodrigo kipi od besa i nismo sigurni na kakve stvari je sve spreman. To što je maloletan, ne znači da nije sposoban da izazove tragediju. Nasilje kao da ,,visi u vazduhu“, i samo je pitanje vremena kad će da ,,eksplodira“. Međutim, ako se postavite na mesto Rodriga - skoro kao da mu je deo srca istrgnut iz grudi. Rodrigo je dete koje je iznenada istisnuto iz vrlo udobne i ljubavne veze sa svojom majkom. Njegova nesposobnost da nastavi sa novim životom tera ga da radi nepromišljene stvari, a zbog njegovih godina - veoma lako gubi kompas. Rodrigova majka samo pokušava da izgradi novi život, nakon neuspelog braka sa njegovim ocem. Nikada se eksplicitno ne pominje, ali je lako pretpostaviti da stvari u tom braku nisu završile dobro. Može se razumeti iz činjenice da Valerija često preti da će Rodriga poslati kod oca, kao da je to najgora kazna koja postoji. Ali, Patterson se u svakom trenutku brine da ne budemo previše oštri prema Rodrigovim postupcima, u pokušaju da pokvari stvari jedinoj osobi koju zaista voli. Glavnom junaku je teško jer ne može da razume zašto se ponaša na određeni način. Snimateljka Maria Sarasvati Herrera hvata ljutitu reakciju tinejdžera dugim snimcima kako bi pojačala dramatičnu napetost. Summer White radi jer od nas zapravo nikada ne traži da sažaljevamo Rodriga, ali je teško da ne saosećamo s njim, zbog činjenice da ga je majka sad ,,zapostavila“. Bez razmišljanja, može se osetiti da je ovo vrlo lična priča za meksičkog reditelja, što govori i ime koje ima tinejdžer kojeg pratimo u filmu.
Sva tri glumca su na visini zadatka. Rossi je posebno dobar i pruža performans u više slojeva. On je tih, a zatim eksplozivan, dok se Rodrigo hvata ukoštac sa svojim izgubljenim detinjstvom. On sabotira Fernanda u dozama - njegovi postupci, u početku su manji i beznačajni, kasnije poprimaju alarmantnu dimenziju. Rodrigo vreme uglavnom provodi u obližnjem smetlištu, gde se sklanja u napušteni dotrajali automobil koji popravlja, i koristi to mesto kao mesto gde može da eksperimentiše. On ispoljava svoj bes na raznim predmetima, razbijajući ih, šutirajući, pa čak i paleći. Summer White se u potpunosti fokusira na interakcije Fernanda, Rodriga i Valerije u, i izvan njihovog doma u blizini Meksiko Sitija, dok tiho ispituje Rodrigovu sebičnost, ljubomoru, usamljenost i nesposobnost da se nosi sa novonastalom situacijom. U suštini, Rodrigo je prikazan kao ,,prijatno“ dete, pa se njegovi iznenadni ispadi često čine neobjašnjivim ili misterioznim.
Sa trajanjem od 87 minuta, Summer White je dobro urađen, kompaktan i laganog tempa, što bi trebalo da se dopadne, pre svega, strpljivoj publici. Ovo nije vrsta filma koji će na kraju pružiti lake odgovore, ali je prikazan na sirov, iskren i originalan način. Patterson ovu priču priča sa svojim prefinjenim vizuelnim jezikom i filozofskom dubinom i definitivno je ime na koje treba ozbiljno računati.
Recenzija je originalno objavljena na blogu The Film Master.
