Toby Martin - I Felt the Valley Lifting [2021]

Toby Martin
I Felt the Valley Lifting
Ivy League Records / 2021
9
9

Toby Martin ima impresivnu biografiju, naime, on može za sebe da kaže da je kantautor, muzičar, akademik i predavač na Univerzitetu Huddersfield u Velikoj Britaniji. Martin je unuk australijskog pesnika mađarskog porijekla Davida Martina i doktor istorije australijske muzike na Univerzitetu u Sydneyu. Nakon što je od 1996. do 2009. bio frontmen benda Youth Group iz Sydneya, počeo je da gradi svoju solo karijeru objavivši prvi album Love's Shadow 2012. godine, dok je drugi samostalni album, pod nazivom Songs from Northam Avenue, objavio je 2017. godine. Zbog rada na Univerzitetu, 2015. godine seli se sa svojom porodicom u post-industrijsko selo Slaithwaite, pored Huddersfielda, gde polako počinje da upija uticaje iz lokalne zajednice. Obzirom da je muzičar sa dugim stažem, a istovremeno i naučnik koji se bavi istraživanjem folk muzike, Martin je pokušao da u okvirima muzičkog albuma obuhvati mikrokosmos sadašnjeg Slaithwaitea i poveže ga sa sa njegovim industrijskim poreklom i pastoralnim nasleđem.   

I Felt the Valley Lifting funkcioniše kao kolekcija minijatura, koje spajaja jedinstveni koncept. Teme o kojima Martin peva su savremene, ali im muzička pozadina menja perspektivu i transponuje ih u moderne folk numere. “Strange Fish” počinje jednostavno, kao neka irska balada akapela pevanjem,  da bi sa bendom utrčala u bučnu instrumentalnu psihodeliju, koja zatim eksplodira u melodičnom pop refrenu, dočaravajući čudan osećaj nepripadanja zajednici koja je suštinski otvorena. Priča komšije o smešnom, na neki način gotičkom, putovanju na more, gde ga je ujela veverica i gde se osećao očajno, pretvorena je u dinamičnu indie mrdalicu “German Sea”.  Nasuprot tome, „Dark Red Blood“ počinje čudnim ritmovima i instrumentima: očaravajućim, a ipak u jednom trenutku pomalo uznemirujućim i neprijatnim, pre nego što se razije u intimnu i burnu folk pripovest. “Linthwaite Houdini” je zasnovana na istinitom događaju iz 2015, kada je jedan od stanovnika sela pokušao da ponovi Houdinijevu “Buried Alive” tačku i da pobegne iz groba. U pesmi ovaj poduhvat dobija romantično/melanholičanu notu, koja podseća na najbolje radove Colina Meloya i njegovog benda The Decembrist, pogotovu kada se na kraju motivacija iza bekstva obrazloži rečima:  “Everybody got something they wanna escape from.”  Sličnu poetiku imaju i ekstatična “Bird Boy” nošena pomorskim harmonijama, kao i lagani raspevani marš čudnog naziva “Buddleia and Vomit”. Album završava tiha himnična vožnja “Pole Moor”, sa perkusijama, mističnom pričom i superponirajućim prozorima tornjeva mobilnih telefona.

I Felt The Valley Lifting je snimljen i miksovan u Yellowarch studiju u Sheffieldu, UK, sa Colinom Eliotom (Jarvis Cocker, Richard Hawley). Martin je sastavio šarenoliki ansambl lokalaca, koje je sa ljubavlju nazvao Colne Valley Players. Članovi su Mohammad Reza Beladi na dammamu (bubanj), neju (flauta) i neyanbanu (iranske gajde); George Harrington na bubnjevima; Julia Morgan na irskoj fruli, flauti i pratećim vokalima; Chris Ruffoni na basu, trubama, klaviru i pratećim vokalima; i Sarah Tym na violini i nortambrijskim gajdama. Ubrzo nakon snimanja LPja, Toby Martin se vratio u Australiju ali je njegova konekcija sa ovim muzičarima ostala u obliku prelepog svedočanstva, koje se uzdiže iznad prosečnosti jer na kontrastima i fundamentalnim vrednostima gradi nešto drugačije.   

Preporuka

share

Paterson
share