Scenes from a Marriage [2021]
Ovogodišnji rimejk serije slavnog švedskog reditelja Ingmara Bergmana „Scene iz bračnog života“ (1973), koji nam daruje Hagai Levi, skoncentrisan je na savremeni američki bračni par, Miru i Džonatana. Kako je reč o mini seriji, prostorno i tematski zgusnutoj, sa dvoje ljudi koji vode, čini se beskrajni, razgovor u svojoj porodičnoj kući, sjajna glumačka interpretacija je neophodan sastojak. Dvojcu Oskar Ajzak-Džesika Čestejn to je zaista pošlo za rukom.
Levijeva varijacija na Bergmanovu temu dolazi iz potrebe da se ova, kako sam autor kaže bliska mu priča, postavi u kulturološki izmenjene okvire. Unevši dobar deo sebe u Džonatanov lik i obrnuvši uloge u odnosu na original, Levi je pokušao da ovoj drami dâ lični pečat.
I mada biste u prvi mah očekivali da će serija proizvesti mučan efekat, iznenađujuće je da se u njoj i te kako može uživati. Ukoliko ste ljubitelj sadržaja baziranih na kvalitetnom dijalogu, i pored toga što predmet tih dijaloga nisu baš prijatne stvari, oni su rasvetljujuća izlaganja pa samim tim održavaju napetost i hrane znatiželju.
Krećemo od tačke u kojoj naši junaci predstavljaju tradicionalni (monogamni) brak, za razliku od njihovih prijatelja koji zastupaju nešto što zovemo otvorenim brakom. U očima drugih, Mira i Džonatan sa ćerkom Evom uspešno održavaju svoju zajednicu, dok je nama već na početku jasno da tu ima dosta potisnutog nezadovoljstva. Dakle, iz pozicije dvoje ljudi koji veruju u balans, u kulturu razgovora, trudeći se da racionalno sagledaju svoj odnos, oni dolaze do trenutka u kojem sve to dovode u pitanje a pred njima su neizvesnost, bespoštedna introspekcija i transformacija dotadašnjih uverenja.
Veza ovih supružnika pred našim voajerskim okom prolazi sve faze, menjajući se zajedno sa njima. Konstanta koja opstojava, uporedo sa promenama, izazovima preljube i bolnim razočaranjima, je neraskidiva povezanost ovo dvoje ljudi.
Ostvarenje je koncipirano tako da prikaže ceo spektar emocija i ponašanja – od nežnosti i brige, do besa i straha. Odnos jednog para se prikazuje sa vrlo malo ulepšavanja, uz prisustvo ironije koju i oni sami prepoznaju, svesni klišea u koje zapadaju što opet na nekom nivou svedoči o univerzalnosti njihovih problema. „Scene“ su maestralno vođeno ostvarenje – u svakom razgovoru (epizodi) Mira i Džonatan su drugi ljudi, izmenjeni, a opet njihovi dodiri, obraćanje i međusobne reakcije na ljutnju i tugu ostaju isti. Ti detalji su veoma brižljivo dočarani
Zabrinjavajuća je misao da je sve do kraja proizvoljno i da ne postoji nikakav garant za uspeh iliti održivost jedne monogamne veze, da se ne može naći nikakvo uporište u institucijama koje su ljudi osmislili ne bi li uredili svoje odnose formirajući tako civilizovano društvo. Izlazi da je čovek pritešnjen u svim tim okvirima – društva, religije, na kraju i porodice, i da tek razaranjem svih tih barijera ima šanse da se izbori za svoj glas i svoje potrebe. Postavlja se pitanje i šta dobija kada ih razori. Šta čoveku ostaje ako nema oslonca u zajedništvu i ako je svaki ideal iščileo?
Slika je na kraju onakva kakvu odlučimo da je doživimo – pesimistična, jer pokazuje da se sreća ne doseže lako (ili uopšte?) kakav god izbor čovek napravio, a opet optimistična za one koji u svemu ovome vide istrajavanje ljubavi.
„Scene iz bračnog života“ ni nemaju za cilj da nam pruže odgovore, već suštinu vidimo u prepoznavanju pravih pitanja. Nema „poruke“ niti suda o tome da li su postupci junaka dobri ili loši (otklon od moralističkog principa se naročito ističe u poslednjoj epizodi), već se prikazuje kompleksnost odnosa među dvoje ljudi. I na tom nivou, dakle, o uspehu te namere se može suditi sa stanovišta gledaoca.
U kojoj je meri čovek racionalno/iracionalno biće, da li se za bol i gubitak možemo pripremiti, kako (i da li?) svoje porive upakovati u društveno prihvatljive okvire, samo su neke od tema koje se otvaraju.
Izlazi da nam u toj zamršenosti može dobro doći poneki novi uvid, ili bar uverenje da u svemu tome nismo sami. Motiv psihoterapije ovde jeste jedan od dominantnih, te ne greše mnogo oni što seriju definišu kao svojevrsno „ležanje na kauču“ jer „Scene iz bračnog života“ to donekle i jesu. I pored odsustva neke krajnje određenosti na koju smo navikli, i koja bi nam možda prijala, nesporno je da ovo ostvarenje obiluje kvalitetima i šteta bi bilo propustiti ih .
