Happier Than Ever: A Love Letter to Los Angeles [2021]
Bili Ajliš, američka pop zvezda u usponu, svakako ima puno razloga da bude Srećnija nego ikada, u skladu sa nazivom njenog poslednjeg albuma, pa je tako usput lansirala i Ljubavno pismo Los Anđelesu, dokumentarno-muzički performans, koji su potpisali iskusni Robert Rodrigez i kartunista Partik Ozborn.
Muzičku performans se odigrao ovog leta u legendarnom ambijentu kupolaste letnje pozornice Hollywood Bowl, uz učeće hora i LA filharmonije, i u savršenom skladu sa epidemiološkom realnošću, bez publike.
Dizni se kao producent potrudio da scenografija, mizanscen, kao i animirane sekvence, prate muzičko-scenski ugođaj najvećih hitova Ajlišove, maksimalno aranžmanski obogaćenih u pojedninim segmentima, dok se kao ambijentalni antipod Ajlišova često spušta na šaptačke nizije i minimalistički diskurs određenih kompozicija, što se kao stilska klackalica poslovično odlično uklapa u zamišljenu viziji pristojnog komercijalnog proizvoda.
U tu svrhu su određene reči iz autorkinih pesama izbačene, ali su pojedini individualni stejtmenti iz Ajlišinih monologa sačuvani, pa se tako negde naziru tragovi mladalačke depresije i nesnalaženje za ranom popularnošću, što je opet sasvim prirodno, pa tako njeni iskreni emotivni izlivi i nisu za starije od 20 godina, odnosno, za sada ništa tako bolno još uvek nije izašlo u javnost iz privatnog života mlade zvezde da bi u njenu priču poverovali znatno iskusniji ljudi, međutim, Happier Then Ever i nije namenjen starijoj publici, već upravo generacijama koje rastu na TikToku i Instargramu.
Nakon pomnog slušanja kompozicija mišljenja sam da u muzičko-stilskom smislu Bili Ajliš nastavlja tradiciju Avril Lavinj i Lane Del Rej, te nekoliko starijih trip-hop autora, pa u tom smislu donekle prati i tu drsku poetsku agendu, gde se liricizam ogoljuje zarad postizanja maksimalnog efekta, pa je tako taj aspekt nešto što je ponovo skrenulo pažnju kritike, koja je dala vetar u leđa mladoj autorki i njenom bratu (inače praktično jedinom performeru na bini Holivud Boula uz Ajlišovu), međutim, iako poseduje kvalitet i talenat Bili Ajliš je dokaz amorfnosti pop muzike, koja i dalje usisava tržište i okupira pažnju, dok u pozadini titani muzičke industrije uz obilatu pomoć društvenih mreža trljaju ruke.
