Once Upon a Time in Venezuela [2020]
Venecuela je zemlja upečatljive lepote koju možete naći na svakom koraku: u prirodi, među raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom, kao i među lepim ženama. Međutim, život u Venecueli je daleko od bajkovitog. Ova zemlja doživela je ekonomsku i političku propast, a prema nekim istraživanjima, u siromaštvu živi čak 96 odsto domaćinstava Venecuele, dok su milioni ljudi već napustili zemlju prethodnih godina. O tome kako je nekada najbogatija zemlja Latinske Amerike spala na tako niske grane svakodnevno se vode verbalni ratovi.
„Bilo jednom u Venecueli” (Once Upon a Time in Venezuela) koji režira venecuelanska filmašica Anabel Rodriguez Rioss snimljen je tokom pet godina, i s još dve godine montaže, film je bio prvi venecuelanski dokumentarac koji je bio u konkurenciji na Sundance Filmskom Festivalu. To je odraz zemlje, političke konfrontacije u svakodnevnom životu, korupcije i dekadencije koja preuzima sve i uništava temelje života i budućnosti izgubljenog naroda na jezeru Maracaibo, kao i u celoj državi Venecuele.
Dokumentarni film „Once Upon a Time in Venezuela“ je priča o Congo Miradoru, nekada uspešnom malom ribarskom selu smeštenom na pritoci jezera Maracaibo. Jezero Maracaibo je najveće jezero u Venecueli i dom je jedne od najvećih rezervi nafte na svetu. Anabel Rodriguez Rioss je provela pet godina prateći porodice u Congo Miradoru i dokumentujući njihove borbe za spas sela koje su generacijama naseljavali. Rioss je bila rešena da autentično ispriča ovu priču Congo Miradora. Provela je godine ubeđujući selo da pusti svoj film, i čekajući čak tri godine da snimi Tamaru, lokalnu predstavnicu sela koja je pobožna sledbenica Huga Cháveza (venecuelanski političar i predsednik Venecuele od 1999. godine do svoje smrti 2013. godine), pored koje je u filmu fokus i na nepokolebljivoj učiteljici Natalie, koja zastupa sasvim drugačije stavove. Snimci kamere retko su brzi, umesto toga zadržavaju se na licima građana, beležeći njihovu brigu za njihove porodice i zajednicu.
Snimajući sve to uglavnom izbliza, vidimo muku s kojom se zemlja suočava. Ljudi se muče. Neki pokušavaju da pronađu utehu u vladi koja ne pomaže puno, dok drugi, dovedeni na ivicu gladi, moraju napustiti svoj dom da bi preživeli. Dok se lična politička drama odigrava, kamera luta prolazeći pored mnogih stanovnika plutajućeg sela - muzičara, mlade neveste i buduće majke, dece koja izgleda uvek upadaju u neku vrstu nestašluka i ljudi koji plivaju u zagađenim vodama koje okružuju njihove domove. Kamera posmatra festivale i takmičenja lepote, kao i žestoke vladine sastanke i frustrirajuće telefonske pozive neodgovornim zvaničnicima. Kako se talog diže, tako raste i voda, a mesto se bukvalno utapa od zanemarivanja.
Korupcija je gotovo ovde postala vrednost i postala je kultura. Ipak, svi seljani žele iste promene: više sredstava, veću zastupljenost, više nacionalne svesti o očajnoj i evolutivnoj situaciji Congo Miradora. Na žalost, i na nesreću mnogih od njih, „Once Upon a Time in Venezuela“ dolazi čini se prekasno da donese svest koja bi pomogla da se spasi Congo Mirador - danas je selo praktično napušteno. Ali Rioss nije obeshrabrena, i sigurna je da će fokus filma na lokalnu politiku pogoditi mnoge ostale zajednice u Venecueli. Rioss je jasna u intervjuima i njena poruka je da, kao i ovo malo selo, i zemlja može izgubiti integritet i postojanje ako se ne brine o demokratskim vrednostima. „Once Upon a Time in Venezuela“ važan je za Venecuelu, ali podjednako važan za ceo svet. Rediteljka Rioss situaciju u Venecueli smatra genocidom. Politika ostavlja trajne posledice, a zemlja pati od široko rasprostranjene gladi, nedostatka medicinskih sredstava i nepristupačne zdravstvene zaštite. Ovaj dokumentarac je dirljiv uvod u probleme Venecuele, dok u istom trenutku govori i o drugim zemljama koje su pogođene sličnim stvarima i problemima.
Iako je „Once Upon a Time in Venezuela“ bila zamršena i fascinantna priča o maloj zajednici koja pokušava sama da nadjača veće probleme u južnoameričkoj naciji, to je takođe divan film. Prirodna lepota ovog područja nije izgubljena zbog rediteljke Anabel Rodriguez Rioss, koja sve ovo pretvara u modernu bajku o zemlji rastavljenoj između prošlosti i sadašnjosti.
Recenzija je originalno objavljena na blogu The Film Master.
