Wrath of Man [2021]
Wrath of Man je čudan korak za Gaj Ričija (Guy Ritchie) nakon prilično efektnog filma The Gentlemen. Rađen u stilu starih akcijaša iz sedamdesetih, Wrath of Man je revenge flick sa prilično detruktivnom matricom, gde neuništivi osvetnik potražuje smrt zlikovca iz bande lopova sačinjenih od vojnih veterana.
Film je zapravo Reservoir Dogs sreće Usual Suspects sreće French Connection, što jeste dobra doza kvalitetne akcijaške konekcije iz prošlosti i u slučaju Ričijevog ostvarenja čak je i bilo poželjno insistiranje na esencione pokretače fabularnih i estetskih točkova iz pomenutih dela, pa je tako zaplet jedna potentna drama o pljački koja je krenula stranputicom i prizvela niz konsekvenci.
Međutim, zapostavljanjem bazične karakterizacije u korist klasičnih moralizacija, i stavljanjem u prvu plan samo i isključivo akcionih scena Riči podilazi porivima moderne publike željne bum-tras-kreš zabave, te na taj način gubi na kvalitetu oštrine stilizacije, a kada estetika počne da tone jasno je da moderni akcijaši nemaju puno toga da ponude na narativnom planu.
Wrath of Man je pogonsko gorivo za Džejsona Statama (Jason Statham) da se na njegovim pojavama i facijalnim ekspresijama poigrava Riči do u besokonačnost, zapostavljajući u jednom trenutku i sam narativ praveću nedopustive logične pretpostavke u scenariju, što možda u brzini akcije promakne i veštim posmatračima, jer na kraju priče bitan je cilj osvetnika i dobro usnimljena jurnjava Los Anđelesom, a te aspekte Wrath of Man isporučuje do perfekcije.