Falling [2020]
Talenat Viga Mortensena (Viggo Mortensen) je uprkos činjenici da ima 3 nominacije za nagradu Oskar, nekako vazda bio potcenjen, što je verovatno posledica Mortesenove želje da varira uzmeđu box-office mejnstrim uradaka na jednoj strani, i ulaganja u sopstvene projekte, usput radeći stvari za koje je pokazivao talenat u privatnom životu – slikarstvo, poezija i muzika.
Mortenesenov autorski debi je porodična drama Falling, priča koja se narativno oslanja na Mortenesenovu agendu da kreira emotivna i personalno zahtvena dela (ili uloge) van široko prepoznatljive percepcije većine o njemu kao mejnstrim glumcu.
Falling je priča o otrovnom i čudnom odnosu oca i sina, gde otac (Lens Henriksen) dominantnom i grubom ekspresijom realnosti života uništava porodicu, ali mu ona (majka, sin i kćerka) ipak pokornim stavom tokom godina ide uz dlaku i tako njegovu mahom verbalnu monstruoznost amortizuje do mere bizarne prihvatljivosti.
Možda malo stereotipno gledano Moretensenov junak sin (kojeg i glumi) je homoseksualac, što je samo okidač za Henriksenovo verbalno iživljavanje, uprkos želji da ga tokom perioda adolencencije pretvori u surovog lovca i ubicu životinja, međutim, stilski gledano Moretensen upravo u toj tematskoj nadogradnji poentira diskretnom režijom, pokazujući zavidan osećaj za estetiku dramatizacije i katarzični momenat.
Ali ono čime Falling može da se ponosi jeste činjenica da je Moretensen izvukao najbolje iz Henriksena, čija surova, gruba i izborana pojava pleni uverljivošću, ali i ranjivošću, tako prepoznatljivom u ljudima koji život doživljavaju kao patnju ili kaznu, te u tom smislu urođenim prirodnim refleksom, ne birajući žrtve, uništavaju sve oko sebe.
