My Scientology Movie [2015]
Jedna od najvećih misterija, vezanih za funkcionisanje i delovanje organizovanih religija modernog doba, jeste Sajentologija. Sajentologija, uz famozne Mormone, nama sa ove strane Atlantskog okeana, poznata je manje više kroz delovanje njenog najistaknutijeg i najpoznatijeg člana – Tomislava Kruza.
Pojedini su se sa Sajentologijom upoznali preko Parkerovih i Stounovih satiričnih satiranja u serijalu South Park. A retki znaju i da su sajentolozi još sedamdesetih u svojim redovima imali i mnoge istaknute fusion i jazz umetnike, kao recimo Čik Korija ili Stenli Klark.
Sve to deluje krajnje zbunjujuće. Neke stvari pokušao je da objasni i istraži novinar i dokumentarista Lui Teru.
Trejdmark Teruovih istraživanja proteklih godina jesu njegova hrabrost da gura nos gde drugi ne bi štap, i da usput napravi blagozbunjenu facu, sugerišući tako gledaocima da ni on sam ne veruje sa čim se suočava, ili šta (kakve gluposti!) sluša. A u ovom filmu je to radio prilično često.
I nažalost, vrata su mu uglavnom ostala zatvorena. Sajentološka crkva se pokazala kao svojevrstan kult koji deluje mimo kontrole, ne samo zainteresovanih, već i onih koji bi trebalo da se bave ljudskim pravima, ili onih koji propisuju kojekakve zakone i pravila o delovanju 'organizovanih' religija.
Što i ne mora da čudi, jer sve što je prošlo u dvadesetom veku, prolazi i danas. Univerzalni pojam pravde biva poražen, a aparati modernih demokratskih država se sapliću o sopstvene liberalne principe. Lui Teru nije napravio nikakav iskorak u ovom pogledu, ali je napravio jedan interesantan filmčić vredan izučavaocima fenomena moderne sociologije i psihoanalize.
