Aaron Lee Tasjan - Tasjan! Tasjan! Tasjan! [2021]
Čitav život Aarona Lee Tasjana je formativno muzičko putovanje. Od napuštanja Berkleeja, preko glam-rock početaka, kada mu je Jimmy Iovine rekao "našminkani tipovi ne prodaju ploče" i kada je sa svojim tadašnjim bendom Semi Precious Weapons angažovao Lady Gagu kao predgrupu, do nastupanja sa legendarnim New York Dollsima, Tasjan je proputovao svijet, sakupljajući anegdote sa turneja, bilo da se radi o razgovoru u psilocibinskoj izmaglici sa Bonom u Irskoj ili kuglanja s Yoko Ono.
Njegova potraga za muzičkim lokusom i geografska lutanja započela su u ranom tinejdžerskom dobu. Putovanja su ga odvela iz Delawarea preko Californije i New Yorka, do trenutnog doma u Nashvilleu. Tamo se preselio 2015. godine da bi svirao gitaru u bendu koji je implodirao po njegovom dolasku. Srećom, brzo je potpisao ugovor sa New West Recordsom i postao etablirani muzički entitet, izdajući raznolik niz kritički hvaljenih albuma, koji su skrenuli pažnju svima od NPR Musica do Rolling Stonea.
Uprkos ovom uspehu, nakon višestrukih muzičkih inkarnacija, ALT je još jednom rešio da preispita svoj pravac i kuda treba dalje. Putovao je do 2019. godine, a zatim se, inspirisan lepim sećanjem na sesiju pisanja pesama pod uticajem LSDa, trenutka u kome se osjećao najbolje i najslobodnije, sakrio od svoje etikete i sa koproducentom Gregoryjem Lattimerom u tajnosti snimio Tasjan! Tasjan! Tasjan! u Make Sound Good studiju.
Iako je originalno napisao 22 pesme, samo polovina njih, i to uglavnom onih u kojima je Tasjan pevao o sebi, našle su mesto na LPju. Redefinišući žanrovski pristup on kombinuje interstelarni country, glam pop, anglofiliju i psihodelični rock n roll, dodajući im izdašnu dozu humora i ironije. Na neki način je uspeo da se odvoji od klasičnog gitarskog zvuka, ako ne računamo fenomenalne solaže, i uranja u nostalgične synth i bas zvuke 80ih, spajajući ih kompaktnim elektronskim efektima.
Album počinje sa “Sunday Women“, raspevanom i živahnom pop numerom, na kojoj je on se pita šta se desilo sa onim finim ženicama, koje se sreću isključivo nedeljom (i verovatno aluzijom na istoimeni film iz 1975.) Sledi uzbudljivi akcioni hit “Computer Of Love”, opremljen zaraznom gitarskom melodijom, drskim zviždukom i kontemplacijama o opasnostima društvenih mreža.
Anksiozno/biseksualna “Up All Night“ ima senzualni glam naboj jednog TRexa, dok priziva dileme koje obično iskaču u neprospavanim noćima. „Another Lonely Day“ je pop balada sa predivnim lisergičnim harmonijama koje izviru iz sunčanih šezdesetih, kao i „Cartoon Music“ koja dotiče istu epohu ali uz naklon zvuku The Kinksa.
