Elder
Omens
Armageddon Label / 2020
8.7
8

Transformacija bostonskog benda, sada kvarteta Elder, od njihovog prvenca Elder (2008) pa sve do najnovijeg, petog Omens (2020), išla je veoma prirodnim, nenameljivim tokom. Svaki sledeći album zvučao je kao prirodni naslenik svog prethodnika, muzički raskošniji, tehnički i muzički i produkcijski na višem nivou.

Na odličnom „The Reflections of a Floating Worldsve je prštalo, grmelo i tutnjalo od masivnih rifova, gromoglasne ritam sekcije, ponajviše bubnja Matta Couotta. Na tom albumu Elders su postali kvartet, pridružio im se Mike Risenberg na drugoj gitari i klavijaturi. Njegov dolalzak u bend doneo je nove momente muzici Elder-a. Kroz žestoke rifove stidljivo su se probijale melodije električnog klavira, i klavijatura.

Tri godine kasnije Coutta je na mestu bubnjara zamenio Georg Edert, koji samim svojim stilom doneo već nove momete. Dok je Coutto svirao takvom sirovom snagom i žestinom da vam se čini da svojim bubnjem pokušava da izazove tektonske poremećaje, Edertov stil je rafiniraniji i suptiliniji stil koji savršeno leži muzičkom putu kojim je bend krenuo na albumu “Omens”.

Čvrste stoner i doom gitarske linije u najvećoj meri zemenile su raskošnije prog/psychedelic rock gitarske deonice, dok klavijature, električne orgulje, sintisajzer, moog, melotron i možda još neki od instrumenata sa dirkama, imaju znatno zapažniju ulogu, delom zbog gosta na ovom albumu, italijanskog klavijturiste Fabia Couma.

Preporuka

share

share