Bruce Springsteen
Letter to you
Columbia / 2020
8
8

Sredina jeseni 2018. godine. Gazda se upravo poklonio prepunom Brodveju. Po izlasku iz garderobe, zakoračio je na neonom osvetljenu ulicu. Duboko udahnuvši hladni njujorški vazduh, kreće ka parkiranim kolima. Okolo je već masa ljudi, koja se nada da će ižickati selfi, autogram ili samo da ga vidi svojim očima. Iz te mase izranja mladi Italijan, sa prelepom akustičnom gitarom. Brus je pomalo zbunjen, misleći da momak želi autogram. ,,Ne, ovo je za Vas!’’ sa osmehom mu uručuje instrument u ruke.

Gitare su kao ljudi, ne postoje dve iste. Pitanje je kakav bi Rori Galager bio gitarista da nije sreo svog musavog Stratokastera, ili Vili Nelson Trigera? Upoznavanje novog instrumenta je kao kada steknete novog prijatelja, koji će probuditi u vama nešto što ste mislili da je duboko zakopano. Ta gitara, koju je gazda dobio to veče, je probudila ovaj album.

U tom trenutku Springstin je udario u cigleni zid kreativne blokade. Prethodno ga je zatekla vest o smrti Džordža Teisa, prijatelja i kolege iz Kastilsa, prvog benda u kojem je svirao. Konstantni nastupi na Brodveju su počeli da zamaraju čak i njega, čoveka koji i u sedmoj deceniji života ima kondicije za tročasovnu sivrku. I najvažnije, falila mu je njegova banda. Njegov E-Street Bend.

Jedno veče uzima pomenutu gitaru, pušta je kroz prste i kao na filmu sve stvari dolaze na mesto. Uspeva da pronađe jezik da sam sebi objasni kako se oseća. Zid koji je postojao je naprasno srušen pred uraganom inspiracije. Istog časa zove bend u studio.

Snimanje je trajalo samo četri dana, da bi peti dan svi sedeli oko miksete i preslušavali. Baš kao 1973. godine kada su uradili ,,Born to run’’ album koji će ih zauvek ugravirati u istoriju rokenrola, kod njih je postojala ista doza radoznalosti, igre i zadirkivanja onako kako samo drugovi iz detinjstva mogu da se zezaju. Kao da četrdeset i šest godina nije ni prošlo. Upravo ta hemija je ključan faktor koji ,,Letter to you’’ čini prelepim. Rezultat rada je jedan vrlo zreo i emotivan album. Inspirisan je motivima smrtnosti, prolaznosti života i odlaska.

Stvari koje se posebno izdvajaju su naslovna stvar, potom ,,House Of A Thousand Guitars’’ i ,,Janey Needs A Shooter’’.

Na naslovnoj ,,Letter to you’’ Brus se nalazi za pisaćim stolom, a pred njim je samo prazno parče hartije. Svakim potezom mastila skida paučinu sa zaboravljenih sećanja i potisnutih osećanja u nadi da će uspeti da se suoči sa tom činjenicom konačnosti, koju sa sobom donosi smrt.

‘’In my letter to you
I took all my fears and doubts
In my letter to you
All the hard things that I found out
In my letter to you
All that I found true
And I sent it in my letter to you"

,,House Of a Thousand Guitars’’ je bez dileme čokoladno punjenje ovog albuma. Brus na klaviru prati ulazak ortaka u Eden gde muzika nikada ne prestaje. Dok je za Adama i Evu to bio vrt, ovde je Eden jedan veliki klub. Ko god dođe, može se popeti na binu, izabrati jednu od hiljadu gitara i odsvirati svoj solo. Naravno, tek pošto se ,,Purple Rain’’ završi.

,,Janey needs a shooter’’ je starija pesma, napisana još pre Springstinovog prvog albuma, koja je na polici čekala pravi čas da oživi. Žene, posebno njihove sudbine, su stalna Brusova inspiracije. Poput cvrčka na njenom prozoru, Brus je svedok svim propalim sastancima na koje Džejni odlazi puna ushićenja i entuzijazma. Mada ti tipovi nisu premija, ona se preispituje da li je izbirljiva? Da li je škartirala momke vredne pažnje, odnosno da li je previše šansi dala šmokljanima? Ona zapravo samo želi dasu, momka koji bi shvatio njene fore i doskočice bez pojašnjenja. Koji ne bi sa podignutom obrvom gledao njene tetovaže ili činjenicu da se ne šminka, već bi prihvatio njen stil.

Verovatno to što je album radio sa E-street bendom mu je pomoglo da se izrazi toliko introspektno, te je snimanje doživeo kao jedan vid psihoterapije i katarze. Ipak, on sve te muzičare zna preko 50 godina, sa njima je odrastao, baš kao sa Džordžom. Sigurno je u jednom momentu na zidu ugledao siluetu pokojnog Klerensa Klemonsa sa saksofonom u šakama, prisetivši se kako zajedno sviraju ,,Jungleland’’.

,,Letter to you’’ jeste melanholičan, ali nije tužan album. On slavi drugarstvo i činjenicu da smo poznavali nekoga, da je neko bio stanar našeg srca. Brus jeste ljut na Džordža zato što je otišao, ali zna da je to samo privremena pauza u njihovom prijateljstvu. Zato je ,,Letter to you’’ razglednica jednog prijateljstva ispisana gitarom.

Preporuka

share