Rebecca
Netflix
Režija: 
Ben Wheatley
Scenario: 
Jane Goldman (screenplay by) and Joe Shrapnel (screenplay by) & Anna Waterhouse (screenplay by), Daphne Du Maurier (based on the novel by)
Zemlja proizvodnje: 
UK | USA
Jezik: 
English
6.0
6

Biće da se engleski autor Ben Vitli (Ben Wheatley) malo previše zaigrao u svojoj prilično vernoj adaptaciji romana Dafne De Morije Rebecca, jer je previše zanatski pristupio poslu, koji iziskuje mnogo više šmeka, što je nažalost nešto što Vitliju nije nedostajalo u prošlosti.

Autor filmova Kill List, Sightseers, A Field in England, High-Rise, svakako slovi za veštog zanatliju i kreativnog žanrovca, naročito kada je u pitanju horor, ali je pokazao da i izvan teatralne brutalnosti i verističke agande ume da pruži pikanteriju surealne period drame sa primesama halucinogene estetike, u njegovom najboljem A Field in England, ali je s druge strane evidentan i izvestan pad, kada pokušava da svoj izraz prilagodi komercijalnim aspektima priča, u ne baš tako uspešnoj i prigodnoj adaptaciji Balardove distopije High-Rise.

Rebecca upravo prati tu Vitlijevu agendu da se po svaku cenu prilagodi tržištu, kako bi verovato u perspektivi za sebe mogao da odvoj komad finansija, koji bi mu obezbedio povratak na teren koji mu svakako više odgovora.

Rebecca jeste vernija adaptacija od Hičkokove, ali ono na šta producenti ciljaju jeste činjenica da sve manje ljudi pamti legendarnog autora, a još manji broj njih će posegnuti za parčetom kinematografske istorije, kako bi gledao crno-beli film iz 1940. godine, koji je, ma koliko bizarno danas zvuči, tada bio jedan od popularnijih filmova godine... s pravom.

Ipak, kao da su se svi saglasili sa činjenicom da Rebecca i Vitli, bez obzira na pristojnu glumačku postavu, nikako ne mogu da dobace do visina Hičkokovog dela, iako knjiga, pa i sam film iz 1940. godine, pružaju dovoljno prostora da se u gothic triler ubaci nešto malo saspensa, ali i dinamične teatralnosti, kako bi se delu udahnuo preko potreban svež vazduh, svakako bez nepotrebnih efekata.

Nažalost, Vitlijeva adaptacija, osim što je dobro uslikana, osim što su se kostimografi potrudili da prenesu duh vremena, nema ništa od gore pomenutog, stoga ako baš namerni da ovo pogledate, nije loše razmisliti o bioskopskoj projekciji, jer ovaj film ne ispunjava ništa više od užitka koji pružaju korisni sastojci iz čaše koka-kole i kesice kokica.