On the Rocks [2020]
Sofija Kopola (Sofia Coppola) još od filma Lost in Translation ima izuzetno prisnu poslovnu konekciju sa Bilom Marejem (Bill Murray), a u njenom najnovijem ostvarenju nazvanom On the Rocks ta korelacija je pogonsko gorivo na kojem poentira narativni deo filma.
Idejno Sofija Kopola pokušava da evocira uspomene na odrastanje uz slavnog oca, čiji status ikone američkog filma sedamdesetih godina, obeležio je njeno oblikovanje kao žene i autora u meri u kojoj je to verovatno teško zamisliti običnom čoveku, što se u najboljoj meri očitava u sceni u kojoj njenu junakinju i njenog oca (kojeg glumi Marej) zaustavlja policajac, kojeg Marej svojim šarmom i poznavanjem starog Njujorka, kao i policajaca, impresionira do te mere, da im ovaj uz pomoć kolege na kraju gura auto, koji je zastao na ulici.
On the Rocks u osnovi nudi komičnu priču o ženi koja sumnja u vernost muža (prilično osnovano), dok njenu sumnju potpiruje otac (i sam avanturista), što ih zajedno vodi u nespretne špijunske akcije, sve zarad raskinkavanja i potvrđivanja sumnji.
Kopola negde otvoreno sugeriše otuđenost muškaraca u modernim bračnim vezama, gde ga njegova uslovna uloga ’hranitelja’ porodice, gura u mačoizam i poslovne egzibicije, koje mogu, ali i ne moraju da vode u ljubavne avanture, pogubne po instituciju braka.
Taj narativni kontekst je dihotomično pozicioniran u odnosu na komične špijunske avanture, ali je svakako deo jedne zajedničke feminističke agende, bez obzira da li je Sofija Kopola imala tu nameru ili nije, ali sudeći prema prethodnom Beguiled, njena autorska orijentacija je prilično jasno definisana.
On the Rocks će definitivno podeliti kritiku i publiku, ali ih i staviti u dva suprostavljena tabora – u jednom će biti oni idealisti, koji veruju u ljubav i srećne krajeve, a u drugom će ostati oni željni isečka života, koji se ne vidi kroz okvire šarenih naočara.
