Nada Surf
Never Not Together
Barsuk / 2020
8.2
8

Nakon mega hita „Popular“ sa debi albuma „High/Low“ (1996) koji se jednostavno nije skidao sa MTVja, njujorški bend Nada Surf su sledećih 25 godina karije proveli na marginama alternativne rock scene, bez reflektora popualrnosti uperenih dirkektno u njih, kao na samom početku karijere.

Mnogi od „one hit wander“ bendova obitavaju u jednom takvom prostoru, i imaju, kakve takve, karijere veoma dugo godina. Pomisliti da Nada Surf spadaju u takav tip bendova, bila bi apsolutno pogrešna pretpostavka. Za razliku od pomenutih pojava Nada Surf su ove godine objavili svoj deveti album „Never Not Togather“.

Gledajući njihov muzički opus da se primetiti da je kvalitet albuma varirao u izvesnim marginama, ali i pored nedostataka velikog radijskog hita poput gore pomenute „Popular“ kvalitet albuma je bio prilično ujednačen. Kako sam tokom preslušavanja njihovog sasvim pristojnog prošlog albuma „You Know Who You Are“ iskoristio priliku da preslušam i sve ostale albume, koje sam propustio tokom godina ili im nisam posvetio nedovoljno pažnje, mogao sam primetiti da je kvalitet albuma benda rastao sa godinama muzičkog staža i da Nada Surf sa pravom zaslužuju status veoma podcenjenog benda.  

Nakon veoma dobrog debi albuma, bend je verovatno u potrazi za novim velikim hitom ali i pod pritiskom izdavačke kuće objavio neubedljiv „The Proximity Effect“.  Nakon ovog albuma raskidaju ugovor sa Electra Records i dolaze u situaciju da moraju da traže regularne poslove kako bi preživeli. Već njihov sledeći „Let Go“ je pun pravih gitarskih pop hitova i ponovo ih postavlja na mapu alternatvne muzike.

Nada Surf celu svoju karijeru do sada proveli su u istoj postavi Matthew Caws (gitara/vokal), Daniel Lorca (bas),  Ira Elliot (bubanj) uz Dougha Gillard-a (gitrara) i Louie Lino-a (klavijature) koji su se bendu pridružili tokom poslednje decenije.  Muzički, Nada Surf ima jednu, po meni dobru osobinu. Unapred znate šta možete očekivati na njihovom albumu. Nada Surf su do sada već iskristalisali sebi specifične meodijske i harmonijske paterne, dok je kvalitet pesama i albuma u celosti proizilazi iz toga koliko su uspeli takvih momenata da isporuče na albumu.

Never Not Togather“ je objavljen negde početkom februara i na prvo slušanje delovao je kao jedan prosečan, pristojan Nada Surf album. Mekan vokal Matthew Cawsa dominira pesmama kroz već prepoznatljive melanholične gorko slatke harmonije, veoma dobre gitarske melodije i uvek standardno dobru ritam sekciju.  Ovaj album je nekako zatrpan gomilom drugih izdanja koji su me u tom trenutku više privlačili, pa jednostavno do pre par nedelja nije zadobio pravu šansu.

Preporuka