Cagework - Exercise in Conflict
Nakon godina učmalosti, posebno sa kraja prethodne i prve polovine ove decenije, poslednjih nekoliko godina, deluje kao da se nezavisna britanska muzička scena, ne samo probudila, već naprosto ekslodirala kvalitetnim bendovima i muzičarima. Ja lično to mogu primetiti po znatno većem broju novih mladih bendova koje preslušavam poslednjih godina, a dolaze britanske scene, negoli sa američke, koja pomalo deluje da zapada u čamotinju i jednoličnost, jer dobar deo izdanja koje dolaze sa te scene deluje po nekom copy-paste principu. Ono što odlikuje novu britansku scenu je upravo ta raznolikost, novih umetnika koji svoj zvuk zasnivaju na gitaskoj muzici.
U samom vrhu britanske scene svakako se nalazi i londonski trio Cagework. Prošle godine oni su objavili odličan debi album „Cagework“ o kome smo pisali. Ove godine krajem maja, objavili su svoj drugi album „Exercise in Conflict“. Ovaj album prati jedan kuriozitet. Naime „Exercise in Conflict“ objavljen je, bar za sada, jedino kao digitalno izdanje, na bandcamp stranici benda. Verujem da je to odluka samog benda, jer za album i bend ovakvog kvaliteta izdavačke kuće bi se svakako otimale.
Ovako Cagework, koje čine Sam Bedford (vokal/gitara), James Luxton (bas) i Russel Marshal (bubanj) ostaju verni svojim DIY korenima. Od početka do samog kraja, sve na ovom albumu je delo ove trojice, od naravno svih pesama, do snimanja u studiju, produkcije, miksa koji je radio Sam Bedford, pa do omota koji je takođe njegovo delo. Ako ste neko ko detaljno prati muzičke časopise i portale, posebno za ovaj žanr muzike, sve su šanse da o ovom izdanju niste čuli gotovo ništa i to nije nimalo čudno. Gotovo niko nije pisao baš ništa o ovom albumu, što je opet veoma čudno , ako se uzme u obzir kvalitet njihovog debi izdanja, a još više kvalitet ovog albuma, koji je po svim parametrima odlično, i korak napred u odnosu na prvenac.
Cagework su pravi primer kako bend sa tri člana i osnovnom rock postavom vokal, gitara, bas i bubanj, bez ikakvog dosnimavanja ili nasnimavanja druge gitare ili instrumenata, treba da zvuči, a da su na svakoj pesmi, od prve sekunde pa do poslednje zanimljivi. „Exercise in Conflict“ je sa svojih 12 kompozicija gotovo duplo duži od prethodnog, koji jedva da je trajao 15 minuta. Većina pesama je i dalje veoma kratka, kraća od tri minuta, ali i na ovom, kao i na prethodnom Cagework strukturom pesme čine da ona deluje mnogo duže, što je jedan, verujem jedinstven muzički dar, jer u poslednje vreme čini se da je najveći problem u muzici kako da pesma deluje kraće i manje dosadno. Cagawork jednostavno znaju kad da stave tačku na pesmu i time stvore najbolji efekat.
