You Don't Nomi [2019]
Dva velika holivuska provokatora, ironično nijedan rođeni Amerikanac, sredinom devedesetih kreiraće, sudeći po stavovima i kritike i publike u ono vreme, jedan od najgorih filmova dekade. Taj film se zvao Showgirls.
Dokumentarac You Don’t Nomi objašnjava fenomen vaskrsavanja filma, kroz prizmu savremenih objašnjenja i sagledavanja kritičara, ali i impakta ove erotske drame na underground muzički teatar i LGBT populaciju, koji su svaki na svoj način videli kvalitete u omraženom delu Džoa Esterhaza (Joe Eszterhaz) i Pola Verhovena (Paul Verhoeven).
I Esterhaz i Verhoven su svaki na svoj način bili kontroverzni autori, mnogo pre filma Showgirls. Verhoven je svakako jedan od najčuvenjih evropskih autora sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka. Njegov Turkish Delight je zamalo ostao bez Oskara za najbolji strani film 1973. godine, i već je sadržao prilično eksplicitne scene seksa i golitinje, ali je sve to bilo vizuelno izuzetno moćno prikazano i narativno uobličeno kroz jednu dirljivu i kompleksnu ljubavnu priču, pa je to bio onaj mali triger potreban kritici i publici da zavole lucidne i blesave Holađane – Verhovena, ali glavnog glumca Rutgera Hauera.
Verhoven je nastavio da provocira kroz svoja najbolja ostvarenja (The Fourth Man, Spetters), ali je pokazao i da brine o ulozi Holanđana u ratu (Soldier of Oranje), sve dok nije dobio priliku da debituje u Holivudu.
Usledili su RoboCop i Total Recall, pre nego što će se upariti sa Estrehazom i napraviti klasik erotskog trilera Basic Instinct.
Džo Esterhaz s druge strane, pre Niskih strasti, kao svoj najveći film scenaristički potpisuje mjuzikl Flashdance, međutim, dok je Esterhaz plivao u vodama erotskih trilera, publika je pokazivala, kao i u slučaju Verhovena, blagonaklonost prema njegovim okrnjenim likovima daleko od realnosti, duboko naslonjenih na sferu fikcije.
Ali, kada su sredinom devedesetih Esterhaz i Verhoven izašli s filmom Showgirls, priči o provincijalki koja dolazi u Las Vegas, spremna da svoju dušu i tela žrtvuje za uspeh, bila je to kap realnosti u moru eksplicitnosti, koju publika nije mogla da svari, ali je to čini se bilo nešto što su Esterhaz i Verhoven očekivali.
Gomila đubreta je proliveno po njihovim glavama, a najveću štetu doživela je glavna glumica Elizabet Barkli, čija karijera je nakon filma praktično bila prekinuta.
You Don’t Nomi donosi jedan svež pogled na film Showgirls, narativno nam oslikavajući život junaka filma i cele priče o sirotoj antiheroini Nomi Meloun, iz vizure underground mjuzikl teatra, gde je Verhovenov filma dosegao nivo kultnog praćenja.
Ipak, Džefri Mekhejl (Jeffrey McHale) ne staje samo na romantizaciji prošlosti, već se analitički odnosi i prema pojedinačnim scenama, komentarišući i analizirajući pojedine segmente iz filma, kao i psihološki i sociološki aspekt karakterizacije likova i njihov razvojni put.
Da li je u pitanju palp, kemp ili cult, sasvim je svejedno, jer Showgirls danas živi bolje nego devedesetih, i na kraju, Pol Verhoven bi u neku ruku danas trebalo da bude ponosan na ovaj svoj stigmatizovani uradak, jer su nova tumačenja potvrdila ono što je on otprilike želeo da nam poruči u ono vreme, nespremno da proguta gorku pilulu sirove i eksplicitne realnosti.
