Bruce Springsteen
Darkness on the Edge of Town
Columbia / 1978
9.0
9

Imam teoriju da u životu benda, odnosno izvođača dva albuma su najbitnija, prvi i treći album. Prvi album je najlakše napraviti, jer su na njemu stvari koje su nastajale od početka pisanja pesama i prvih proba, te je rezerva materijala solidna. Treći album predstavlja autorsku zrelost, momenat kada se dugo, već profesionalno, bavi muzikom, kada može ideje iz glave lako da proizvede u delo, što nije mogao kada je pravio prvi. Ako u ta dva momenta uradi nešto, uspeo je, ako ne, propustio je svoju šansu. Zato su albumi sjajan pojam, jer predstavljaju celinu i momenat u kojem je određeni autor stvarao, kako u vremenskom tako i prostornom aspektu. Daje mogućnost da izolovano posmatramo jedan period njegovog stvaralaštva.

Brus Springstin je autor trećeg albuma. Dok su prva dva albuma bila prilično mlaka i komercijalno loše propraćena, bez prepoznatljivog zvuka kako smo E-Street bend kasnije navikli da čujemo, album koji je iščupao Brusa i bend iz jame neuspeha je bio ’’Born to run’’. Bend je obogaćen Klerens Klemonsom na saksofonu dobio prepoznatljiv šmek.

Pesme koje govore o poletnoj mladosti, usponima i padovima i nepokolbeljivom optimizmu da se pokuša ponovo.

Tri godine posle ’’Born to run’’ Brus izbacuje ’’Darknes on the edge of town’’. Čekalo se tri godine, jer je cela organizacija oko snimanja stajala zbog parničnog postupka sa prethodnim menadžerom Majk Apelom. Kako su nestrpljivo dočekali zeleno svetlo za snimanje, album je sniman sa svim muzičarima u studiju odjednom, umesto ustaljenog formata da se određene deonice snimaju odvojeno, da bi se kasnije prilikom miksovanja spoje ili prekroje. Ta spontanost i neposrednost se čuju za svih 43 minuta njegovog trajanja, te imate osećaj da se svi gledaju dok sviraju, jer nemaju bezbednosnu mrežu ispod sebe, već kao artisti na žici ispod nogu imaju samo ponor neizvesnosti.

Ovde nema hitova poput ’’Jungleland’’, ’’Backstreets’’ ili ’’Born to run’’. Komercijalno nije bio preterano uspešan. Ali ono što ovaj album može da ponudi, više nego ostala Brusova ostvarenja, jeste iskrenost, osećaj da sedite sa njim dok vam se jada (ili vi njemu) o svojim problemima. Goruće teme Brusovog života su uvek bile: pokvarena kola, otkaz na poslu i propala veza. Tim redosledom.

Obuzima nas osećaj da svaku pesmu dočekamo i ispratimo sa podignutim rukama u vis, jer slave hrabrost da se pokuša i neuspe, hrabrost da se prihvati peh i pokuša sutra ponovo. Baš kao što je Čarli Braun iznova spreman da šutne loptu koju drži Lusi.

Što se tiče formacije pesama, album je sličan ’’Born to run’’ u smislu da obe strane počinju sa optimističnom i epohalnom pesmom gde je nada veća od samog čoveka, a završava se sa pesmom gde se čovek nalazi sa licem u dlanovima, te obe strane predstavljau jedan dan, koji lepo počne i samo biva grđi kako vreme odmiče.

’’Badlands’’ počinje sa bubnjem, veselo i prodorno kao Sunce koje se probija kroz zavese. Odmah zatim ceo bend ulazi i dobijate na tacni taj optimistični zvuk koji samo E-street bend je znao da stvori. Život čoveka koji, kolko god radio i crnčio, nikada neće biti zadovoljan onim šta ima.

’’Poor man wanna be rich. Rich man wanna be king.

And a king ain't satisfied, 'Til he rules everything’’.

S obzirom da je pesma nastala u momentu kada je, tada 27-godišnji, Brus prvi put osetio uspeh i sreću zbog svog rada, očiledno priznaje da čovek, kolko god bio skroman,srećan i nesavršen, će uvek tražiti još. Zrelost u opažanju da je sreća vrlo relativna i kratkotrajnog ukusa, da je lepa samo dok se čeka i da nam dugotrajan trud donosi samo privemeno zadovoljstvo nije tipična momku od samo dvadeset i sedam godina.

Preporuka